БОРОЈЕВИЋ, Катарина

БОРОЈЕВИЋ, Катарина, агроном-генетичар, универзитетски професор (Сента, 17. XI 1928). Дипломирала 1952. на Пољопривредно-шумарском факултету у Загребу. Генетику и оплемењивање биља специјализовала у Загребу и на Универзитету Корнел (Итака, САД). На истом факултету у Загребу докторирала 1962, са тезом „Генетске промене изазване радиоактивним зрачењем код Triticum species". Са супругом Славком Боројевићем прешла 1957. у Нови Сад, где је на Пољопривредном факултету 1963. изабрана за доцента, а 1975. за редовног професора Генетике на ПМФ. У периоду 1988--1988–1990. била је директор Института за биологију ПМФ. До пензионисања 1992. предавала и на Медицинском факултету у Новом Саду, Пољ. ф. у Винковцима, Свеучилишту у Осијеку и Факултету пољопривредних знаности у Загребу. Гостовала на факултетима у САД, Израелу и Холандији.

Њена истраживања чине допринос теорији индуцираних мутација код биљака, уз практичну примену током оплемењивања, посебно у односу на садржај протеина и отпорност према болестима. Овим је омогућено и стварање тестова за откривање генетичког загађења средине, као и за развој нових биотехнологија и генетичког инжењерства. Учествовала је у десет домаћих и десет међународних истраживачких пројеката стварања нових сорти пшенице и лековитог биља. Аутор је и коаутор четири нове сорте пшенице. Као један од водећих стручњака за мутациону и популациону генетику биљака, бирана је за председника Секције за полиплоидију и мутације Европске асоцијације за оплемењивање биљака (1972--1972–1974) и за члана Европске асоцијације за генетску заштиту средине (1982--1982–1984). Била је експерт Међународне агенције за нуклеарну енергију у Бечу (1966--1966–1990) и члан председништва XVI међународног генетичког конгреса (1988). У Војводини је била председник Друштва генетичара и оплемењивача биљака (1978--1978–1980). Добитник је Октобарске награде Новог Сада (1961, 1971), Седмојулске награде (1986), као и већег броја плакета и признања.

ДЕЛА: коаутор, Manual of mutation breeding, Vienna 1970; и С. Боројевић, Генетика, Н. Сад 1971, 1974; Гени и популација, Н. Сад 1986, 1991; „Генетско инжењерство у оплемењивању биља", у: Храна и развој, Бг 1987; Induced Mutations and their Genetic Aspects in Wheat (Triticium aestivum vulgare). IAEA, Vienna 1990.

Д.рагослав Маринковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)