БОРИСАВЉЕВИЋ, Милош

БОРИСАВЉЕВИЋ, Милош, лекар, пуковник, начелник санитета (Ивањица, 30. I 1854 ‒ Београд, 22. X 1934). Завршио медицину у Москви 1883. Одмах после повратка у Србију ступио у војну службу као трупни лекар и убрзо учествовао у Српско--–бугарском рату као шеф санитета Шумадијске дивизије. Од 1888. био је управник Сталне војне болнице у Крагујевцу, а од 1897. референт санитета Тимочке области. Био је начелник санитета у Министарству војном 1901. Учествовао је у оба балканска и у I светском рату као начелник санитета 2. армије. Био је редовни члан СЛД и активно је радио у српском Друштву црвеног крста, од 1901. као секретар, од 1912. као потпредседник, 1914--1914–1921. као председник, а потом као доживотни почасни председник. Успео је да знатно унапреди рад Друштва ЦК и створи многе међународне везе са сличним друштвима и центром у Берну. Познат је његов „проглас целом свету" из априла 1916, да „историја света не памти већу трагедију од оне коју је доживео српски народ". Сличан проглас је упутио и октобра 1918. На апеле су одговориле многе хуманитарне организације и послале помоћ. На Међународној конференцији у Берну 1918, с аустријским делегатом је договорио размену санитетског особља и оболелих заробљеника. Свој рад је проширио у социјалну заштиту, здравствено збрињавање и просвећивање. Учествовао је с америчком лекарском мисијом на подизању школе за нудиље у Београду итд. Радове о здравственом просвећивању и историји војног санитета објављивао је у Српском архиву (1888--1888–1901).

ДЕЛА: „Какву спрему треба да има војни лекар", Ратник, Бг 1898; „Војни санитет у миру и рату од 1884. до 1921", у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: В. Станојевић, Историја српског војног санитета, Бг 1925; Српско лекарско друштво. Споменица: 1872--1872–1972, Бг 1972.

М.иле Игњатовић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)