БОРЕЛИ, Федор

БОРЕЛИ, Федор, електроинжењер, универзитетски професор (Задар, 30. IX 1923). Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1949, када се запослио у Институту „Борис Кидрич" у Винчи. Магистрирао (1958) на Физичком одељењу Универзитета Висконсин (САД), а докторирао на Природно-математичком факултету у Београду 1960. с тезом „Одређивање С- и П- функције 'јачине везе' брзим неутронима енергије од 60 -- 360кеВ". Исте године изабран за доцента на ЕТФ за област нуклеарна физика. Предавао и на Универзитету државе Тексас у Остину (1965--1969) и Техничком факултету у Подгорици (1973--1981). На ЕТФ изабран за редовног професора 1974, од када руководи последипломском наставом. На његову иницијативу основан је мултидисциплинаран смер Примењена физика. Основна област његовог научног рада је нуклеарна физика, а посебно се интересовао за ниже енергетске нуклеарне реакције на лаким језгрима (и B. Lalović, „Neutrons produced in the Bombardment of Beryllium by Deuterons", Nature, 1955, 176, 4491); конструкцију разних типова детектора (и Б. Гримеланд, „Energy measurements with a plastic scintillator", II Nuovo Cimento, X, 1955; и Р. Илић, „Конструкција домаћег џепног γ дозиметра за x--зрачење", Техника, 1965, 8; коаутор, „Characteristics of Large Area Silicon Surface Barrier Detectors" Thin Solid Films, 1997, 296); примену изотопа и зрачења у разним областима науке и технике. Руководио је пројектом „Испитивање промене ефикасности заштите радиоактивног громобрана са уграђеним алфа, бета или гама извором усвојених активности, у односу на класичан Франклинов громобран", који се реализовао у сарадњи с Техничким универзитетом у Дрездену (Немачка). На основу резултата овог пројекта на XV међународној громобранској конференцији у Упсали 1979. донет је закључак да се радиоактивни громобрани више не примењују, јер уградња радиоактивног извора у Франклинов громобран нема додатног утицаја на побољшање заштите од муње.

Г. Пантелић