БОРЕАЛНИ БИОГРАФСКИ РЕГИОН

БОРЕАЛНИ БИОГРАФСКИ РЕГИОН, обухвата широку циркумполарну зону северне хемисфере у Северној Америци и Евроазији, а на југу Европе налази се у одређеним планинским зонама. Карактерише се четинарским шумама и тресетиштима као пратећим интразоналним екосистемима. Земљишта бореалне зоне су подзоли, а на влажним местима и тресетна з. са дебелим акумулативним хоризонтом састављеним од угинулих маховина тресетница из рода Sphagnum. Основни градитељи четинарских шума северне хемисфере су родови Picea, Abies, Pinus и Larix, док се у Северној Америци још јављају Pseudotsuga и Tsuga, делимично и Thuja. У односу на светлосни режим шуме бореалног појаса се деле на тамне које образују четинари са пирамидалним крошњама и светле са дрвећем разређених и у горњој трећини стабла развијених крошњи -- борови (Pinus) и листопадни ариши (Larix). Од лишћарских врста у овој зони су честе бреза, јаребика и неке врсте врба. На територији Србије овај б. б. р. представљен је субалпијским, ређе планинским енклавама на јужној граници распростирања тамних четинарских шума смрче, смрче и јеле, белог бора у Европи, као и на околним тресетиштима и влажним ливадама. Због специфичног састава флоре и фауне у односу на типичну бореалну зону Холарктика, б. б. р. на Балканском полуострву представљен је балканским бореалним подрегионом који се дели на три провинције (динарску, мезијску и скардо–пиндску). Присуство биома крајњег севера на Балканском полуострву и Србији резултат је миграција бореалне флоре и фауне према југу Европе за време леденог доба, и данас има реликтни и рефугијални карактер. Такви рефугијуми бореалних биома у Србији налазе се у оквиру четинарских шума Таре, Голије, Златибора, Мокре Горе, Копаоника, Старе планине, Проклетија, као и на преосталим тресетним острвима некадашње Власинске тресаве, и тресетиштима око планинских језера и потока на планинама изнад 1.200м (на већ поменутим планинама, на Шарпланини, Пештерској висоравни итд.). Неке од карактеристичних врста б. б. р. у Србији су шумске птице тетреб, љешњикара, гаћаста кукумавка, ћубаста сеница, планинска сеница, јелова сеница, тропрсти детлић, крстокљун, краљић и др., а од васкуларних биљака смрча, бели бор, маљава бреза, брусница, медвеђе грожђе, гудијерка, коралка и др., а на тресавама то су грчица, барска петопрстица, многобројне врсте оштрица и маховина. Знатан број реликтних бореалних врста четинарских шума и тресава је редак и угрожен због уништавања, фрагментације или измене изворних станишта па се налазе на Црвеним листама и законом су заштићене у Србији. Неке од њих су ишчезле као гнездарице као што је нпр. ждрал који се редовно гнездио на Власинској тресави пре њеног потапања и стварања истоименог вештачког језера.

ЛИТЕРАТУРА: С. Матвејев, Биогеографија Југославије, Бг 1961; В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; E. Enger, B, Smith, „Biodiversity Issues", in: Environmental Science, A Study of Interrelationships, Boston 2004.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)