БОНФИНИ, Антонио

БОНФИНИ, Антонио, историчар (Патрињоне, провинција Асколи Пичено, између 1427. и 1434 – Будим, између 1502. и 1505). Школовао се у разним градовима Италије. Учио латински и грчки. Почетком 1487. дошао је на двор угарског краља Матије Корвина Хуњадија, као читач (лектор) краљице Беатриче, преводилац и дворски историчар. Поред превода са грчког на латински језик, написао је историју Асколија и дело о пореклу породице Корвина–Хуњадија, који су изгубљени. Сачувана су два дела књижевно-филозофског карактера и велика, али непотпуна Историја Угарске (од почетака до 1496) на латинском језику. Она је одличан пример хуманистичке историографије. Б. је у њој покушао да историју Мађара повеже са римском антиком. И поред овакве тенденције дело за период краља Матије и почетак владавине Владислава II Јагелонца има изворну вредност. Владислав II је Б. дао угарско племство и песнички венац. У његовој Историји Угарске има значајних података за историју Срба, нарочито за период владавине Бранковића.

ИЗВОР: I. Fógel, A. Iványi, L. Juhász (ed.), Rerum hungaricarum decades quatuor cum dimidia, I–V, Lipsiae 1936--1936–1976.

ЛИТЕРАТУРА: P. Kulcsár, Bonfini Magyar történetének forrásai és keletkezése, Budapest 1973; П. Рокаи и др., Историја Мађара, Бг 2002.

Петар Рокаи

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)