БОЉЕТИНАЦ, Иса

БОЉЕТИНАЦ, Иса, политичар (Бољетино код Косовске Митровице, 15. I 1864 --– Подгорица, 23. I 1916). Борио се против османске војске која је настојала да ликвидира Призренску лигу. Учествовао је на скупштини албанских првака у Пећи 1899. и том приликом штитио митровачке Србе од Турака. У Скопљу је почетком 1910. био на челу Комитета јавног спаса, намеравајући да Ђаковицу, Пећ и Призрен посредством међународне комисије припоји Албанији. Као један од вођа албанских устаника на Косову (1909--1909–1912) сарађивао је са владама Црне Горе и Србије. У јулу 1912. ушао је у Приштину, Нови Пазар, Сјеницу и Митровицу. Незадовољан преговорима са младотурцима, тражио је додатно наоружање од Николе Пашића, преузевши обавезу да одржи ред у Санџаку и спречи покољ над хришћанима. Међутим, крајем 1912. постао је вођа добровољаца против Србије, помирио се са Турцима и од њих добио наоружање. Предводећи 20.000 Албанаца, повукао се са турском војском у Албанију и постао сарадник владе Исмаила Кемала. Крајем лета 1913. руководио је јужним продором у Србију (Дебар, Кичево, Тетово, Маврово, Струга, Пишкопеја, Љума, Призрен, Ђаковица). Лето 1914. провео је у Италији и аустријским базама на Јадрану, да би у октобру исте године са бугарским комитама упао у Србију код Ђаковице. Фебруара 1915. учествовао је у новом упаду Арнаута. У борбама око Љуме и Скадра заробили су га Црногорци и држали у затвору на Цетињу и у Никшићу. Осумњичен да је у дослуху са Аустријанцима, убијен је у Подгорици по налогу војних власти.

ИЗВОРИ: Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903--–1914, V, 1, Бг 1984; 3, Бг 1986; VI, 1, Бг 1981--1981–1983; 2, Бг 1980; Љ. Димић, Ђ. Борозан (ур.), Југословенска држава и Албанци, II, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ж. Живановић, Пуковник Апис: Солунски процес 1917, Бг 1955; Први балкански рат 1912--1912–1913 (операције српске војске), I, Бг 1959; Н. Шкеровић, Црна Гора на освитку XX вијека, Бг 1964; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914--1914–1918, Цетиње 1969; М. Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Бг 1973; Косовска Митровица и околина, Косовска Митровица 1979; Ђ. Микић, Аустро--–Угарска и младотурци 1908--1908–1912, Бл 1983; Б. Храбак, Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до краја 1915. године, Врање 1988; Ђ. Борозан, Велика Албанија; поријекло --– идеје --– пракса, Бг 1995.

В.ладан Јовановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)