БОКШАН, Славко

БОКШАН, Славко, електромашински инжењер, историчар науке (Ђурђево, Бачка, 15. VI 1889 – Београд, 6. II 1953). Студије започео на Техничком факултету у Београду, а дипломирао у Шарлотенбургу (Берлин) као електромашински инжењер 1913. Радио у угледним предузећима у Берлину, где је стекао допунска знања и искуство. У Београду 1921. радио као представник фирме „Сименс и Халске", а следеће године основао своју фирму „Инж. Славко Бокшан, машинско и електротехничко предузеће". Радио на електрификацији земље и подигао електричне централе у Неготину, Лозници, Аранђеловцу. Заједно с колегама 1927. основао „Радио А. Д. – Београд", из којег настаје Радио-станица Београд. Прва емисија ове станице била је посвећена Николи Тесли, што је означило почетак велике активности Б. на популаризацији дела овог научника у земљи и свету. Интензивно се бавио проблемима индустријализације, електрификације и најновијим тековинама науке из области електрицитета, звука и нуклеарне физике. Када је у Београду 1935. основано „Друштво Никола Тесла за унапређење науке и технике" Б. као његов оснивач постаје председник. Као одговорни уредник научног часописа Наука и техника и аутор многих чланака, седам година упорно је радио на подизању опште техничке културе. Држао је предавања по целој Југославији и свим великим градовима Европе. Главна тема увек је била дело Николе Тесле и његова улога у развоју светске цивилизације. Запажене су бројне књиге Б. на српском, а посебно књига о делу Николе Тесле на немачком (Беч 1932), француском (Бг 1936) и чешком језику (Брно 1947). Уредио је спомен-књигу Никола Тесла, поводом његове осамдесетогодишњице у издању Друштва „Никола Тесла". Када је 20. XI 1939. основан Институт „Никола Тесла", Б. је постао његов први директор. После II светског рата Б. је наставио с активношћу на популаризацији науке и објавио књигу о радовима Михајла Пупина (Н. Сад 1951), али је доживео и тешке нападе младих, „напредних" научника због књиге Материја и енергија (Бг 1942). Захваљујући радовима и иницијативама Б. и других домаћих и иностраних истраживача Теслиног дела, Међународна електротехничка комисија донела је 1956. одлуку да се јединица магнетне индукције у СИ систему назове „тесла".

ДЕЛА: Nikola Tesla und sein Werk und die Entwicklung der Elektrotechnik, der Hochfrequenz – und Hochspannungstechnik und der Radiotechnik, Wien 1932; Никола Тесла и његово дело, Основи електротехнике високих фреквенција и радиотехнике, Бг 1946; Дело Николе Тесле, I, Полифазни систем произвођења, преношења, развођења и искоришћавања електричне енергије, Бг 1950.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Иванковић, Бокшан и Тесла, Бг 2007.

Александар Маринчић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)