БОКОКОТОРСКА ЕПАРХИЈА

БОКОКОТОРСКА ЕПАРХИЈА, основана је 1870. Називана је и Бококоторско-дубровачка јер је обухватала обе области које су до краја XVIII в. припадале Зетској митрополији. Наполеон је 1810. основао за далматинске Србе Далматинску епархију и у њој „велики викаријат" за Боку, а тако је остало и под аустријском влашћу. После Бокељског устанка (1869) Стјепан Митров Љубиша, посланик у Царевинском већу, наговорио је цара Франца Јозефа да прихвати молбу становника Боке которске и оснује им засебну епархију. Бокељи су тврдили да је њихов простор тешко приступачан због чега су далматински епископи и раније имали посебне намеснике, тј. архимандрите као генералне викаре за Боку. Цар је 6. XI 1870. издвојио Боку из састава Далматинске епархије и основао Б. е., а 25. II 1871. именовао Герасима Петрановића за епископа. С обзиром на то да је престо Карловачке патријаршије био упражњен, цар је одлагао хиротонију, па је Герасим 23. XII 1872. преузео епархију у својству администратора. Тек када је 1874. ушла у Буковинско-далматинску митрополију, митрополит Теофил и далматински епископ Стефан (Кнежевић) хиротонисали су Герасима 9. V у Бечу, а 26. V устоличен је у Котору. Б. е. проширена је 1878. додавањем Спича и околине који су одлуком Берлинског конгреса од Турака припали Аустрији, и из јурисдикције Цариградске патријаршије и Рашко-призренске епархије прешли у бококоторску. После I светског рата, ушла је у састав Српске патријаршије. Укинута је Уставом 1931, када је Бока припала Црногорско-приморској, а Дубровник Захумско-херцеговачкој епархији. Упамћена је као пример у издавању епархијских шематизама.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Стратимировић, Православна црква у Боци Которској, 1897; Д. Миковић, Српско-православно бококоторско Владичанство, Дубр. 1907; Н. Милаш, Православна црква у Дубровнику у 18. и почетку 19. вијека, Сар. 1913. Б. Милошевић, „Герасим Петрановић (1820--1820–1906), први епископ бококоторски", Гласник СПЦ, 1956, 37, 9.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)