БОКЕЉСКА СКУПШТИНА 1848

БОКЕЉСКА СКУПШТИНА 1848, скупштина градоначелника, сеоских главара и других угледних Бокеља, православних и католика, одржана у Прчњу 13. VI 1848. Сазвана је да би расправљала о позиву Хрватског сабора за уједињење Далмације (под којом су се у позиву подразумевали и Дубровник и Бока) са Хрватском и Славонијом и да би одговорила на писмо митрополита Петра II, које су примили дан пре одржавања збора и којим су упозорени на потребу сарадње с баном Јелачићем. Скупштина је донела програм о „Словенском царству" и „славено-српској народности" којој припадају колико „окружије бококоторско" толико и „краљевина Далматинска". Програм је био ограничен на аутономију у хабзбуршкој држави, после њеног преуређења. У одговору Хрватском сабору, написаном ћирилицом, који је редиговао С. М. Љубиша, као „најсветија наша дужност" истакнуто је опредељење да „ми Далматинци ниесмо но Бокези". Пошто су Хрватска и Славонија биле „угарској круни подложне", Бокељи нису били спремни да за такво уједињење жртвују „независност наше народности". Даље се каже да Бока которска није против уједињења, ако би оно водило уједињењу југословенских држава „под штитом Цесарскијем", без утицаја „икакве друге народности... Талијанске, Мађарске, Њемачке". Истог дана, у сличном тону, Скупштина је веома кратко одговорила и на Његошев проглас. Оба одговора карактерише висока доза дипломатске опрезности.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија 1814--1814–1894, Бг 1924; В. Латковић, „Нешто о Његошу и Бокељима у 1848", Записи, 1938, XIX; П. Буторац, „Бока которска према народноме покрету у револуционарној години 1848", Рад ЈАЗУ, 1938, 260; Н. Луковић, „Велика Народна скупштина Бокеља 1848", ИЗ, 1948, I; П. Поповић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Бг 1951; С. Мијушковић, „Његош и Бока", ИЗ, 1963, XX; Б. Вукотић, Грбаљска буна 1848, Бг 1988; М. Лукетић, „Концепт писма бокељских главара Хрватско-славонском сабору 1848", у: Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813--1813–1814, II, Пг--–Котор 1998.

Ж.ељко Вујадиновић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)