БОКЕЉСКА МОРНАРИЦА

БОКЕЉСКА МОРНАРИЦА, братовштина помораца Котора и његовог подручја. Основана је средином XV в. (према традицији, још у IX в.). Припадали су јој бродовласници, заповедници и посада бродова. До XIX в. Которска морнарица („Marinerezza di Cattaro") обухватала је све поморце которске области (Котор, Доброта, Пераст, Прчањ). У другој половини XVI в. Пераст је основао посебно удружење. Како је Которска морнарица прерастала у општебокељску, у XIX в. названа је Б. м. Од 1463. њена организација и деловање регулисани су писаним Статутом. Главна скупштина бирала је управу: гасталда (управник), чувара Статута, надзорника имовине, извршиоца одлука Главне скупштине, затим три прокуратора (задужени за финансијске послове) и два синдика (контролори финансија и имовине). Од краја XV в. персонално су повезане функције гасталда и адмирала которске луке (лучког капетана), који је имао статус државног чиновника. Адмирала је бирала братовштина, а до 1797. избор је потврђивала млетачка управа. Б. м. деловала је и као војна организација. Братовштина се бринула о oрганизацији поморске привреде, о сиромашним члановима и њиховим породицама, откупу робова, управљала је бродоградилиштима, складиштима сировина и опреме, надзирала изградњу и оправку бродова, уопште -- унапређивала сталешке интересе. Финансирала се убирањем бродских такса и оставштинама добротвора. У време мира Б. м. се бавила поморском трговином и пловидбом. У рату је деловала као ратна морнарица. Истицала се у дејствима против турске флоте и војске, у XVI в. и ђеновљанске. Код Лепанта (1571) спасла је млетачку флоту од уништења. Видљива је њена улога у борбама за Херцег Нови и Рисан (1687). Почетком XIX в. изгубила је војничка својства. Тада је у Боки било регистровано око 400 пловних објеката, 250 поморских капетана и 3.000 морнара.

Назадовање бокељског поморства почиње с Наполеоновим ратовима. Француска управа забранила је удружење и запленила имовину (1807). Братовштина је обновила рад 1814, али су је аустријске власти укинуле 1817. Друштво је активирано 1833, опет укинуто 1849, а 1859. наново успостављено („Племенито тијело Бокељске морнарице"). Б. м. није више представљала сталешку организацију морнара -- прерасла је у културно удружење Бокеља, чији су чланови могли бити различитих професија. После I светског рата у Боки је формирано више поморских друштава. Усвајање новог Статута 1935. био је покушај обнове традиционалних функција Б. м. Током II светског није деловала. Б. м. обновила је рад 1962, донела Статут 1964. када је усвојен назив „Друштво Бокељска морнарица". Прихватила је Дан Југословенске ратне морнарице (10. септембар) као свој и прогласила Ј. Б. Тита за почасног адмирала (1972). Статутом из 1991. наглашена су традиционална начела деловања Б. м. Дан Б. м. је 26. јун, дан издања првог писаног Статута 1463. У XV в. Б. м. је преузела прославу празника Св. Трипуна, заштитника Котора, а лик Св. Трипуна налази се на застави Удружења. Празник се прославља 3. фебруара. На дан св. Трипуна изводи се фигуративно коло са елементима средњовековне симболике.

Бокељски поморци откривали су нове путеве и тржишта. За оснивача прве наутичке школе на Јадрану сматра се Пераштанин Марко Мартиновић (1663--1716). Матија Змајевић и Матија Мелада, такође Пераштани, и Марко Војновић из Херцег Новог заузимали су високе положаје у руској морнарици. Капетан Иво Висин из Прчња први је Југословен који је опловио свет (1852--1859). Изграђивана вековима, Б. м. стекла је велики углед и допринела слави Боке Которске.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Попарић, Преглед повијести поморства, Зг, I 1932; II 1933; Котор и Бока Которска, Зг 1934; Дванаест вјекова Бокељске морнарице, Бг 1972; С. Мијушковић, Которска морнарица, Пг 1994; M. Милошевић, Поморски трговци, ратници и мецене. Студије о Боки Которској XV--XIX стољећа, Бг--Пг 2003.

Ж. Вујадиновић