БОЈОВИЋ, Драгиша

БОЈОВИЋ, Драгиша, универзитетски професор, песник (Бање код Старог Колашина, 18. V 1964). У Приштини дипломирао (1988) на Филозофском факултету (Одсек за југословенске књижевности и српскохрватски језик), а магистрирао (1994) и докторирао (2000) на Филолошком факултету*.* Био новинар и уредник у Новом свету, те истраживач у Институту за проучавање културе Срба у Приштини. На Фил. ф. у Приштини ради од 1995, а 2006. постао ванредни професор. Оснивач и председник Друштва пријатеља манастира Црна Ријека, оснивач и управник Центра за црквене студије у Нишу, први уредник Видовданског гласника (Грачаница, 1990), уредник годишњака Црквене студије и Зборника Филозофског факултета у Косовској Митровици. Изучавао поезију Димитрија Кантакузина (Песник будућег века, Пр 1995) и есхатолошке визије у старој српској књижевности (антологија Крај века већ дође, Пр 1992; Српска есхатолошка књижевност, Ниш --– К. Митровица 2004).

ДЕЛА: Манастир Црна Ријека, Пр 1994; (прир.), Молитве Светога Саве, Ниш --– Косовска Митровица 2002; Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност, Ниш --– Косовска Митровица 2003; поезија: Узалудна провера, Пр 1988; Света елегија, Бг 2001.

ЛИТЕРАТУРА: A. Аlberti, „D. B.", Studiа Slavisticа, 2005, II; С. Хаџи Танчић, „Песнички свет светог српског средњевековља", Philologia Mediana, 2011, 3; С. Башчаревић, „Хришћанско-византијске основе и косовски корени у Светој елегији Драгише Бојовића", Наслеђе, 2011, 17.

Т.омислав Јовановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)