БОЈНИ ОТРОВИ
БОЈНИ ОТРОВИ, супстанце које се као хемијско оружје примењују за убијање или онеспособљавање противника. Употребљавају се и за тровање земљишта, воде или материјала. Према конвенцији УН о забрани и складиштењу хемијског оружја из 1993, у таква оружја спадају све супстанце које прелазе одређене границе токсичности. Међутим, контролисано коришћење врло токсичних пестицида у агрохемији или сировина (нпр. хлор, фозген) у индустријској синтези дозвољено је иако имају карактеристике б. о. Могу бити синтетички добијене или изоловане из живог света (нпр. рицин из рицинусовог семена), премда и сами представници живог света (нпр. токсичне бактерије, споре, вируси) спадају у биолошка оружја. Практична подела б. о. је према начину дејства.
Крвни отрови потискују кисеоник везан за хемоглобин, изазивајући гушење. Дејство је тренутно. Примери: цијановодоник (H–C≡N), хлор-цијан (Cl–C≡N). На обичној температури су гасовити (цијановодоник уз то мирише на бадем), улазе у организам удисањем, а спорије апсорпцијом преко коже. Цијаниди алкалних метала (нпр. Na–CN) су чврсти и могу ce унeти преко коже. Имају разноврсну примену у индустрији.
Нервни отрови спречавају рад ацетил-холин-естеразе (→ ензими) тако да се нервни импулси не прекидају него остају стални. При удисању ваздуха са 10–70 мг/м3 смрт наступа за неколико секунди до минута, а при дејству преко коже за 2–18 сати. Неки су без мириса. Структурно су сродни фосфор-органским пестицидима. постоји више група. Г-група обухвата супституисане естре фосфорне киселине (слика 1): соман [R = –CH(CH3)–C(CH3)3; R' = F; R'' = CH3], сарин [R = –CH(CH3)], табун [R = C2H5; R' = CN; R'' = N(CH3)2], циклосарин [R = циклохексил –C6H11; R' и R'' као код саринa].
Супституисани естри тиофосфорне киселине (слика 2) сматрају се још токсичнијим од Г-групе. Органофосфатна група новичок (рус.: новајлија) представљена је 1992, а отрови из ове групе сматрају се најтоксичнијим нервним отровима.
Онеспособљавајућа средства користе се ради проузроковања привремених психичких и/или физичких сметњи код противника (зависно од услова, могу бити и смртоносна). У широј су примени супстанце које изазивају интензивно лучење суза (сузавци), као и психоактивна средства (изазивају халуцинације, нејасан вид, дезоријентацију, успаваност, а постоје и с другачијим дејством). Сузавци су хлор-ацетофенон (C6H5–CO–CH2Cl), спрејеви на бази активног принципа бибера, а психоактивна средства: QNB, једињења на бази опијата и др.
Пликавци су супстанце које у додиру с водом (влажна површина коже, очи, плућа) стварају киселине с јаким нагризајућим дејством. Дејствују тренутно, а течности и паре пролазе кроз обичне текстилне материјале. Примери: азотни иперит је сенфни гас (N(CH2–CH2Cl)3), иперит (S(CH2–CH2Cl)2) мирише на лук и сенф, а луизит (Cl–CH=CH–AsCl2) мирише на лишће од гераније. Мутагени су и карциногени.
Плућни отрови (загушљивци) стварају киселине (као пликавци) чиме заустављају рад плућа али реагују и с многим биомолекулима спречавајући њихово функционисање. Дејствују тренутно или у року од три сата. Пример: Фозген (COCl2) који мирише на труле јабуке (→ хлор).
Цитотоксични протеини спречавају синтезу протеина у ћелијама. Најпознатији је рицин из рицинусовог семена, који је око 6.000 пута токсичнији од цијанида. Користи се и у лечењу тумора.
Б. о. код нас су се производили у фабрици „Обилићево" у Крушевцу (сада „Трајал"). Конвенцију о хемијском оружју наша држава ратификовала је 20. IV 2000.
ЛИТЕРАТУРА: М. Виторовић Тодоровић, „Биолошке мете и механизам дејства савремених бојних отрова", Хемијски преглед, 2007, 48, 5.
Петар Пфенд
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)