БОЈИЋ, Лазар

БОЈИЋ, Лазар, свештеник, биограф, књижевни историчар (Добановци, 1790/1791 – Осијек, 17. VII 1859). Школе похађао у Старој Пазови, Сремским Карловцима и Пешти (слушалац филозофије). Учитељевао у Добановцима (1816), гдје је од 1818. био парох. Од 1821. капелан у аустријским граничарским јединицама, а од 1832. стални парох у Осијеку. У осјечкој гимназији предавао вјеронауку, а при црквеној општини основао библиотеку (1833). Пригодне класицистичке пјесме почео објављивати 1814, а 1815. у Будиму издаo Памјатник мужем у славено-сербском књижеству славним, перва част (фототипско издање Н. Сад 1994, предговор М. Д. Стефановић), с биографијама Ј. Рајића, Д. Обрадовића, А. Стојковића и Г. Т(е)рлајића. Сарађивао у Забавнику Д. Давидовића и ЛМС, радио на каталогу српских писаца и на српској граматици. У преписци са В. Караџићем (1832–1840) подржавао његове реформе. Сматра се првим биографом српских књижевника новијег доба (Ј. Скерлић), првим историчарем српске књижевности и утемељитељем њене подјеле на стару и нову књижевност (М. Павић, М. Д. Стефановић).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Панковић, Српске библиографије: 1766–1850, Бг ‒ Н. Сад 1982; М. Флашар, „Јован Рајић у Памјатнику Лазара Бојића: о теоријској основи, образовној намени и конвенционалном склопу једне биографске скице", у: Јован Рајић, Бг 1997; П. Ј. Шафарик, Историја српске књижевности, Бг – Н. Сад 2004.

Душан Иванић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)