БОЈАНИЋ, Никола

БОЈАНИЋ, Никола, патолог, пуковник, професор ВМА (Придворци код Требиња, 19. XII 1926 -- Београд, 23. II 2002). У Београду завршио Медицински факултет (1954) и специјализацију из патологије (1960), а докторску тезу одбранио на ВМА (1979). Усавршавао се на Краљевској медицинској школи у Лондону, где су он, Коста Апостолов и Петар Спасић поставили тезу (1975) да је изазивач „балканског нефритиса" живи организам (корона вирус) и то публиковали у угледном часопису Lancet („Evidence of a viral aetiology in endemic (Balkan) nephropathy", Lancet, 1975, 2). Био је редовни професор ВМА и начелник Института за патологију ВМА (1975--1986), а потом и начелник Завода за патологију и судску медицину ВМА, до пензионисања 1990. Бавио се целокупном патологијом, а поготову уролошком и гастроинтестиналном патологијом и аутоимуним болестима. Био је један од пионира примене хистохемијске дијагностике код нас („Папиломи пијелона и уретера -- Хистопатолошка анализа 107 случајева", ВП, 1986, 43). Био је члан домаћих и иностраних друштава за патологију, председник Секције за патолошку анатомију СЛД у два мандата, редовни члан Медицинске академије СЛД (1990). Одликован је Орденом за војне заслуге са златним венцем и Орденом Народне армије са златним венцем.

ДЕЛА: „Mорфолошкe променe у бубрезима оболелих од ендемске нефропатије", ВП, 1976, 33; Тумори тестиса, Бг 1989.

ИЗВОР: Архив секретаријата Наставно-научног већа ВМА.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Миленковић, „Седамдесет година патологије и судске медицине и сто тридесет година рада просектуре у Војном санитету", ВП, 1992, 49(5); Медицинска академија Српског лекарског друштва. Биографије чланова 1976--1996, Бг 1996; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг--Торонто 2005.

М. Игњатовић