БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ, високошколска установа за научно и систематско изучавање православног богословља. Систем студија православног богословља код Срба је специфичан. У односу на средњошколско образовање једини нов предмет је јеврејски језик, али је изучавање продубљено и проширено. Наставни план је прилагођаван условима и сазнањима, а предмети су спајани, раздвајани или укидани што је диктирано и бројем расположивих професора. Тако је са Светим Писмом спојена Библијска археологија и Библијска историја; Основно богословље --– Догматика спојена је са Упоредним богословљем, Црквено појање са типиком под именом Црквено појање са правилом, Општа психологија са Психологијом религије и Психологијом уметности под именом Психологија културе и сл. Предмети су подељени у следеће групе: библијску, историјску, литургичку и систематску. Студент полаже испите из свих предмета, али се опредељује за једну групу из које ради семинарске радове. Полагањем испита и одбраном докторског рада добијало се звање доктора православног богословља, а одлуком Факултетског савета и звање почасног доктора. Од 1990. постдипломске студије обухватају магистратуру с израдом и одбраном магистарског рада, а докторске студије израду и одбрану докторског рада. Улога Б. ф. била је разноврсна и за Цркву веома корисна: изнедрио је низ генерација које су као вероучитељи ушли у средње школе и развили плодан рад на евангелизацији ученика који су били изложени секташкој и комунистичкој пропаганди. Повећан је број оних који се посвећују науци и научном раду, а известан број примио је монашки чин и посветио се духовном животу постајући расадник епископског и професорског кадра. Већ пред II светски рат било је дипломираних теолога и на сеоским парохијама, а таква се ситуација поновила крајем XX в. У Београду је 1934. основано Удружење дипломираних теолога, које је одмах почело да издаје часопис Хришћанска мисао, који је излазио до априла 1941.

Б. ф. у Београду отворен је 1920. иако је његово оснивање било предвиђено још 1905, приликом прерастања Велике школе у Универзитет. Тада је овај факултет добио предност у односу на академију јер студенти део предмета могу да слушају на другим факултетима и користе њихове библиотеке. Од 1926. Б. ф. издаје часопис Богословље, а издавањем Зборника Православног Богословског факултета одржаван је научни реноме. Студенти су издавали Светосавље (1932--1932–1941), имали своје удружење (1920--1920–1941) и хор. Дозволом Светог Синода међу студентима је било и припадника других православних, као и неправославних народа. При Београдском универзитету Б. ф. је остао до 1952. када је решењем Владе НР Србије издвојен, а рад је продужио као Б. ф. СПЦ. Искључење је било последица страха од све већег броја студената теологије у послератним годинама, а после искључења са Београдског универзитета број студената је опао. Године 1952. било је 129 новоуписаних студената, а већ 1960. само 38. Тада је нестало асистената, од професора се задржао само најортодокснији део, а број студената се смањио будући да су остали без свих привилегија које су имали студенти осталих факултета. Ипак, било је доста студената странаца, највише из Грчке, али и из осталих православних цркава. Слом комунизма крајем 80-их година XX в. вратио је студенте на Б. ф., а 2004. враћен је у састав Београдског универзитета.

Б. ф. у Загребу основан је 1920. Од почетка је наилазио на разне тешкоће, међу којима и на оне с наставним кадром. Студената је било, Срба и Руса, али недовољно да би се оправдало његово постојање, те је укинут 1924. Б. ф. „Св. Сава" у Либертивилу основан је 1986. као одељење факултета у Београду. Самосталан је од 1988. Намењен је српским студентима из Америке. Б. ф. „Свети Василије Острошки" у Фочи/Србињу (Република Српска), основан као Духовна академија, ради од 1994. Богословско-катихетски институт у Београду основан је 1990. као Богословски институт при факултету као „виша богословска школа за усавршавање свештенства и за лаике, будуће вероучитеље". Садашње име добио је 1997. Свршени студенти добијају диплому више богословске школе и имају право уписа на пети семестар и продужетак богословских студија уз полагање разлике у предметима.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Драшковић, „Четрдесет година Богословског факултета у Београду", Богословље, 1961, 1--1–2; П. Пузовић, „Богословске школе Српске православне цркве", у: Прилози за историју СПЦ, Ниш 1997.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)