БОГОРОДИЧНА ЦРКВА У БИСТРИЦИ

БОГОРОДИЧНА ЦРКВА У БИСТРИЦИ, средњовековна црква сачувана у близини Бијелог Поља, над ушћем Бистрице у Лим. Налази се крај села Вољавац, по којем је у новије време добила своје друго име. У науци је поистовећена с манастиром Пресвете Богородице у Бистрици, познатим из историјских извора. Из повеље краља Владислава, издате том манастиру око 1240, сазнаје се да су први ктитори били Стефан Немања и Стефан Првовенчани. Од њих је црква добила пет села: Бистрицу, Невизраке обоје, Плано и Молстир, тј. Мојстир. Поводом тих дарова и Немања и Стефан Првовенчани издали су посебне повеље које су небригом изгубљене. Краљ Владислав сазвао је све епископе, игумане, старе бољаре и калуђере да би на основу њихових исказа реконструисао садржину издатих исправа. На основу прикупљених исказа „поновљено" је све што је некада било записано. Црква је уживала велико поштовање првих Немањића, па је краљ Урош I придодао њеном властелинству црквицу Кичавску. Почетком XIV в. краљ Милутин је цркву доделио епископском храму Св. Петра у Бијелом Пољу. Црква је страдала још у првом налету турских освајача средином XV в., али је манастир запустео вероватно тек 1690. Црква припада типу једнобродних грађевина са полукружном апсидом на источној страни. Унутрашњи простор био је издељен пиластрима на три травеја. Пиластри су били међусобно повезани прислоњеним луковима уз бочне зидове. Попречни лукови конструисани између пиластара носили су подужни полуобличасти свод. Крајем XII в. уз западно прочеље цркве дозидан је трем, отворен са западне стране. Око 1250. западна страна трема је зазидана, чиме је формирана припрата. О томе сведочи очувано фреско-сликарство у припрати са портретима краља Уроша, краљице Јелене и игумана Јевстатија. Фасаде бочних зидова вероватно су биле рашчлањене пиластрима повезаним слепим аркадама, а западна плитким лезенама које су се продужавале у слепи лук. Црква је зидана на романички начин, добро обрађеним квадерима сиге. Овакав тип цркве касније се раширио као образац за параклисе у великим манастирима Србије (Студеница, Жича). Црква је обновљена и освећена 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Илић, „Црква Богородице у Бистрици – Вољавац", ЗЛУМС, 1970, 6; М. Чанак Медић, Архитектура Немањиног доба, II, Бг 1989; Ј. Нешковић, „Архитектура и обнова цркве Св. Богородице у Бистрици на Лиму", Саопштења, Бг, 1997, XXIX; М. Благојевић, „О аграрним односима у Полимљу крајем XII и почетком XIII века", у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Бг 2003.

Д. Црнчевић; М. Благојевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)