БОГОРОДИЧИН ПОКРОВ

БОГОРОДИЧИН ПОКРОВ, православни храм у Београду. Грађен је 1932--1932–1933. захваљујући патријарху Димитрију који је тестаментом оставио 600.000 динара за подизање „Дома мајке Јевросиме" са женским манастиром. Тим новцем купљен је плац на којем се налазила зграда фабрике, оријентисана исток--–запад. По пројекту Момира Коруновића дозидана је с источне стране олтарска апсида, а са запада звоник са канцеларијом и крстионицом. Испред олтара дозидан је трансепт који је основи дао облик крста, а на пресеку кракова крста надзидан је тамбур куполе, чије је постоље ослоњено на четири стуба. Уметнички радови финансирани су зајмом, прилогом верника, краља Александра и Београдске општине. Иконе бетонског иконостаса урадио је Живорад Настасијевић. Садашњи иконостас у дуборезу урадио је 1973. Цветан Николовски из Охрида према скици Драгомира Тадића, а иконе Милован Арсић. Иконе са старог иконостаса поклоњене су цркви у Личком Петровом Селу. Зидни живопис урадили су Иван Дикиј, Трајко Муфтински и Милован Арсић по скици Светозара Радојчића и патријарха Германа. Испод Христа Пантократора у калоти кубета на тамбуру између прозора урађени су српски свеци задужбинари (висине 4 м), са макетама својих задужбина у рукама: Симеон Мироточиви са Студеницом, Св. Сава сa Хиландаром, Арсеније Сремац са црквом Св. апостола у Пећи, Стеван Првовенчани са Жичом, Милутин са Грачаницом, Стефан Дечански са Дечанима, Данило II са Богородичином црквом у Пећи, кнез Лазар са Лазарицом. Италијански уметник Антонио Орсони из Венеције урадио је четири мозаика који су постављени на спољашњој фасади: Богородичин покров изнад западног портала и у спољашњој ниши олтарске апсиде, Ваведење изнад северног и Благовести изнад јужног портала.

ЛИТЕРАТУРА: Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду, Бг 1983.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)