БОГОРОДИЦА ЗАХУМСКА

БОГОРОДИЦА ЗАХУМСКА, манастир на југоисточној обали Охридског језера под стенама Галичице. Изградио га је пре 1360. ћесар Гргур Голубић, угледни властелин из Херцеговине, који је из родног Захумља донео у Македонију много поштовану икону Богородице Захумске и створио јој култ у новој средини. Њено име послужило је као основ да се створи погрешно име „Манастир Св. Заум". За ктитора је дуго и погрешно сматран Гргур Бранковић, а поуздану идентификацију извршио је Ђ. Радојичић. Храм у основи има крст уписан у правоугаоник изнад којег се уздиже осмострана купола ослоњена на четири стуба, олтарска апсида споља је тространа, протезис и ђаконик засведени су полуобличастим сводом. Углови западног дела храма засведени су калотама, са накнадно дозиданом припратом. Зидан је наизменичним редовима камена и цигле, покривен ћерамидом. Прозорски отвори су уоквирени циглама постављеним на кант и коцкастим пољима око њих, што је допринело декоративности фасаде. О живопису рађеном 1361. старао се Григорије, епископ деволски, и стекао ктиторска права. Живопис је доста страдао, али су у олтару сачуване фреске Богородица ширшаја небес, свети архијереји и медаљони са ликовима светих. На зидовима брода сачувани су фрагменти циклуса Христовог и Богородичиног живота, лик ктитора и неких младића. У припрати изнад врата урађен је деизис са Богородицом царицом.

Имућни ктитори Гргур Голубић (изградња) и епископ Григорије (живопис) створили су заједничким трудом вредну задужбину. Архитектура и сликарство репрезентују најбоље традиције уметности XIV в. Анонимни зограф, одмереног и истанчаног укуса, сликарство је учио у неком великом византијском граду, по свој прилици у Солуну, унео је многе новине у обради фигура и сенчењу драперија. Главе младих светаца одговарају типу јелинистичке лепоте, док се главе старијих светаца својом изразитошћу удаљују од идеализованих ликова. Богословски учени ктитор --– епископ и способни сликар оставили су дело значајне сликарске вредности и занимљивих иконографских решења (необични епитети Богородице на фрескама у броду). Сликарство се веома разликује од домаћих сликара који су осликали капелу Светог Григорија Богослова уз храм Богородице Перивлепте. Схватања сликара Б. з., усамљена су у Охриду, али не и на ширем простору Охридске архиепископије. Сличне су фреске на фасади манастира Трескавца и живопис цркве Св. Петра на острву Велики град у Преспанском језеру.

ЛИТЕРАТУРА: М. Злоковић, „Црква св. Богородице Захумске", Старинар, 1928, 3; Ђ. Мано Зиси, „Цркве у околини Охрида", Старинар, 1931, 6; Ђ. Сп. Радојичић, „Ко је подигао манастир Заум", ИП, 1954, 1; В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Бг 1974.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)