БОГОРОДИЦА КРАЈИНСКА

БОГОРОДИЦА КРАЈИНСКА (Пречиста Крајинска), рушевине цркве код села Остроса на југозападној обали Скадарског језера. Први пут се помиње крајем X в. када је ту сахрањен Петрислав, отац кнеза Јована Владимира. Нешто касније овде се налазио Владимиров двор са црквом Св. Марије, у коју је, након погубљења, из Преспе, пренето његово тело. У првој половини XV в. овде је једно време столовао зетски митрополит после напуштања манастира Св. Михаила на Превлаци, ранијег седишта митрополије. У средишту манастирског комплекса, сада у рушевинама, налазила се црква триконхалне основе, посвећена Успењу Богородице, која је над централним простором имала куполу. Са западне стране цркве налази се једна већа правоугаона просторија, по свему судећи спољна припрата, која је имала и спрат. У њеном северозападном углу налазила се висока кула, подељена дрвеним међуспратним конструкцијама на пет етажа. На четвртој етажи налазила се мала капела с истуреном апсидом, а на петој с лучним отворима стајала су звона. Обрада неких од ових лукова носи стилске одлике готике. Време настанка видљивих остатака цркве није тачно утврђено. Сматра се да не потичу из X--X–XI в., него да представљају обнову из првих деценија XV в., тј. из раздобља када је ту столовао зетски митрополит. У том случају, може се претпоставити да је ктитор обнове био Балша III, који је једном својом повељом из 1417. даровао овај манастир.

ЛИТЕРАТУРА: Историја Црне Горе, II/2, Тг 1970; М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Бг--–Улцињ 1975.

М.арко Поповић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)