БОГОМОЉКА

БОГОМОЉКА (Mantis religiosa), крупан инсект из породице Mantidae и реда Mantodea. Tело је издужено, дорзи-вентрално спљоштено, дугачко 45--45–60 мм, зелене боје која се с јесени мења у жуту у складу с бојом вегетације. Глава је мала и веома покретљива, са два бочно постављена сложена ока којима могу гледати и позади. Усни апарат је за грицкање. Груди веома издужене са снажним ногама подешеним за хватање плена, док су средње и задње ноге танке и служе за кретање. Крила су добро развијена и покривају трбух. У јесен женка полаже издужена и повијена јаја у лепљиву масу која на ваздуху очврсне (оотека), на гранама жбунова, камењу. Јаја презимљују, а у пролеће излежу мале ларве које се до лета претварају у одрасле. Све б. су грабљивци, и то још од ларвеног ступња. Веома су прождрљиве. Женка после, а често и за време копулације прождире свог мужјака. Обично чекају плен са карактеристично подигнутим и савијеним предњим ногама, због чега су и добили име. Лове друге инсекте и гусенице, а неке крупније тропске врсте хватају и већи плен као што су мале жабе и гуштери. Код б. је често заступљенa заштитнa обојеност и мимикрија. До сада је у свету описано око 1.800 врста б. (Mantodea), које већином живе у тропима. У Европи од неколико врста, M. religiosa је најчешћа. У Србији је такође честа врста која настањује жбунасте и травне заједнице на целој територији, али претежно у низијским и брдским пределима. На југу Србије живи још једна врста б. која припада породици Empusidae (Empusa fasciata) и знатно је ређа. Б. се убрајају у корисне инсекте јер смањују бројност многих штеточина. Неке врсте се користе у биолошкој борби против штеточина у вртовима и на пољопривредним површинама.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Адамовић, „Преглед врста Mantodea и Saltatoria у СР Србији", Зборник радова о ентомофауни СР Србије, Бг 1975; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, Посебна ентомологија, Бг 1985; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љ.убодраг Михајловић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)