БОГОЈЕВИЋ, Славољуб Слава

БОГОЈЕВИЋ, Славољуб Слава, сликар, графичар, уметнички илустратор (Ниш, 31. III 1922 --– Београд, 15. XII 1978). Прве поуке из сликарства добио је током 1943. у сликарској радионици Народног позоришта у Београду, коју је водио Јован Бијелић. Студије сликарства завршио 1950. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Недељка Гвозденовића, а специјализацију (два семестра) код Зоре Петровић 1951. Током студијског боравка у Паризу 1955/56. излагао са Бифеом и Дифијем у „Galerie La Cour d'Ingres". Учествовао је на изложбама група „Једанаесторица" (1951) и „Шесторица" (1952), УЛУС-а и СЛУЈ-а, али и значајним ликовним смотрама у земљи --– Првом и Другом октобарском салону (1960, 1961), Првом тријеналу ликовних уметности (1961) и др. Од 1952. самостално је излагао у Београду, Загребу, Новом Саду, Нишу, Скопљу, али и у иностранству (Венеција 1971, Амстердам и Рим 1975, Атина 1976). Члан „Ладе" био је од 1970. Од 1976. живео је и радио у Атини. Као сликар Б. се окушао у различитим темама, почев од урбаних пејзажа, портрета и мртвих природа, преко карневала и ведута, до религиозних мотива и сцена из грчке митологије. Огледао се у низу различитих сликарских концепција и исказа, од поетског реализма, преко фантастичних композиција с елементима надреалног и асоцијативних конструкција, до слика реализованих у духу геометријске и лирске апстракције. Смирен колорит, богате валерске вредности, дисциплинован поступак, осећање усамљености, резигнације и атмосфера безизлазности и ништавила представљају константан квалитет који прожима готово сва његова дела. Осим штафелајним сликарством Б. се, под утицајем деде Јарослава Кратине, врсног кописте и рестауратора српских средњовековних фресака, бавио и фрескосликарством. Цртеж му је омогућио да минималистичким поступком, у свега неколико потеза, оствари веома експресивну калиграфију, писмо или знак и, истовремено, отворио могућност неспутаном испољавању неочекиваних унутрашњих подстицаја. Значајно поље његовог уметничког деловања представљају и графика и илустрација. Још 1936. радио је као графичар и илустратор Дизнијевих јунака за београдски лист Мика Миш. Касније му главна преокупација постаје плакат. Графичке прилоге и илустрације (вињете) објављивао је у НИН-у, Политици, Инвалидском листу и Књижевним новинама. Склоност ка скулптури испољио је још у средњој школи, под утицајем Ђорђа Ораовца, вајара. Комбинујући остатке старог нагорелог намештаја са лаковима и металним клиновима и ексерима, стварао је драматичне асоцијације на оружје, рат и страдања, потресна искуства кроз која је и сам прошао. Бавио се и керамиком, а објавио је и збирку песама Од--–до (Круш. 1969). Добитник је више награда и признања за ликовно стваралаштво, међу којима је „Златна палета" УЛУС-а (1960).

ЛИТЕРАТУРА: М. Б. Протић, Српско сликарство XX века, II, Бг 1970; М. Б. Протић, „Југословенско сликарство шесте деценије --– нове појаве", у: Југословенско сликарство шесте деценије, Бг 1980; Славољуб Слава Богојевић 1922--1922–1978, Н. Сад 1993; З. Вучинић, Славољуб Слава Богојевић (1922--1922–1978), Бг 2007.

В.есна Круљац

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)