БОГИЋЕВИЋ, Антоније Анто

БОГИЋЕВИЋ, Антоније Анто, трговац, војвода (Клупци код Лознице, око 1758 -- Лозница, средина маја 1813). Преци су му пореклом из околине Подгорице. У Јадар су се доселили у првој половини XVIII в. Бавио се трговином са Стојаном Чупићем, као сарадник трговца Ђорђа Церовца из Клубаца. Важио је за једног од најугледнијих људи у Јадру. После убиства хајдука Ђорђа Ћурчије у лето 1804, са Јевтом Савићем Чотрићем, а по одобрењу Карађорђа, склопио је споразум од седам тачака са Мехмед-капетаном Видајићем, зворничким заповедником. Њиме је било предвиђено да се Јадар и Рађевина не прикључују устанку, али и да турске трупе из Босне не прелазе преко тих крајева. Када су средином 1807. Јадар и Рађевина били ослобођени од турске власти, Б. је био постављен за војводу. Главни задатак била му је одбрана границе на Дрини. Водио је битке око Лознице, на Рађевом пољу, Рожњу. Власт је 1808. покушао да му оспори хајдучки харамбаша Тодор Бојиновић, али без успеха. Успоставивши везу са Васојевићима и Морачанима, Б. је са Рајком Левајцем у лето 1809. чинио претходницу српске војске која је продирала у Рашку под командом Карађорђа. После пораза на Каменици у августу 1809, водио је борбе на Дрини. У јесен 1810. био је више недеља опседнут у Лозници. Опсаду је разбио Карађорђе, после чега су Турци били поражени у боју на Тичарском пољу. На звону лозничке цркве, у чијој порти је сахрањен, забележен је дародавни натпис Б. из 1811. Имао је троје деце: Богосава, Милоша и Томанију. Богосав га је наследио на месту војводе, а ћерка Томанија удала се за Јеврема, брата кнеза Милоша Обреновића.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијег доба, Бг 1888; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, I--IV, Цт--Бг 1951--1956; Шабац у прошлости, Шабац 1970.

М. Јагодић