БОГДАШИЋИ

БОГДАШИЋИ, село на полуострву Врмац, у Бококоторском заливу. У историјским изворима јавља се од краја XIV в. Била је то катунска заједница братственика, која је важнија питања решавала на збору чији је извршни орган био сеоски капетан. Село је улазило у састав метохије православног манастира Св. Михаила на Превлаци, до друге половине XIV в. под влашћу српског цара, а онда Котора, с тим што је кратко време било под Балшићима и српским деспотом. Од 1420. Котор, па и Б., били су под врховном влашћу Млетака. Сељаци Б. придружили су се великој побуни Грбљана (1448–1452) против которских господара. После угушења буне повећан им је основни намет по огњишту. Притиснути све тежим животом, продавали су земљу Которанима који су их потискивали из жупе у брда. Житељи овог села били су везани за православље. Манастир Св. Михаила, међутим, средином XV в. био је у рушевинама и Которани су већ увелико преобраћали „шизматике". Из Млетака им је 1446. саветовано да то чине постепено, јер је било отпора (једном приликом нападнут је и сам которски бискуп). Млетачки дужд је 1455. наредио да се црква Св. Петра у Б. преда католичком бискупу у Котору и да се „шизматицима" одузме земља. Те мере принудиле су Б. да постепено напусте отпор и прихвате католицизам.

М. Спремић

Црква Св. Петра сада је римокатолички храм с остацима средњовековне православне богомоље. Из старосрпског натписа уклесаног у камену сазнаје се да је православни храм саградио зетски епископ Неофит 1268/69, у време краља Уроша I. Та црква, подигнута на метоху епископског манастира Св. Михаила на Превлаци, вероватно је била посвећена Св. Петру и Св. Павлу. На такав закључак наводи помен „светих врховних апостола" у инвокацији каменог натписа. Од невелике цркве епископа Неофита преостао је само део јужног зида с правоугаоном певницом, тј. јужна страна ниског певничког трансепта. Очевидно је да је православни храм по свом плану у сажетом виду следио решење савремених црквених грађевина Рашке. У унутрашњости певнице сачувале су се уметнички веома вредне, али прилично оштећене фреске. Полуобличасти свод певничког простора украшен је представом Силаска Светог Духа на апостоле. У приземној зони насликане су стојеће фигуре светих. На источном зиду преостао је само лик св. Теодора Стратилата, док су представе Св. Теодора Тирона и још једне св. личности уништене. Фигуре Св. Сергија и Св. Вакха насликане су на јужном зиду, са страна зазиданог прозора. Култ ове двојице мученика ширио се по Приморју и другим деловима средњовековне Србије првенствено из Скадра, из њима посвећене цркве на реци Бојани, где су им почивале мошти. Од фреско-сликарства са западног зида певнице сачувао се само фрагмент представе неког архијереја. С обзиром на изглед светитељеве браде и на истакнуто место које је његов лик добио у тематском програму храма, могао је то бити Св. Власије, заштитник недалеког Дубровника. Зидно сликарство у овој цркви показује све битне одлике зреле фазе развоја византијског и српског монументалног стила XIII в. Изведено је на тамноплавој позадини, уз веома умешну хармонизацију топлих и хладних боја с расветљене палете на лицима светих, њиховој одећи и архитектонској кулиси. Најближа стилска паралела може им се наћи у живопису цркве Благовештења у манастиру Градац на Ибру. Датују се због тога у осму деценију XIII в. За њихов настанак вероватно је заслужан зетски епископ Јевстатије, каснији српски архиепископ (1279–1286). Током шесте деценије XV в. црква је преведена у римокатолички култ и потчињена которској бискупији. Након тога, све до краја XIX в., извршено је неколико озбиљних градитељских подухвата на храму. Потпуно су преграђени северни, западни и источни део цркве, при чему су јој измењене димензије. Незнано када, у храм је као сполија уграђена и једна камена плоча с латинским натписом. Она саопштава да је магистер Реголус саградио некакав клаустар. То је појединим истраживачима послужило као основа за тврдњу да је поменуто постројење представљало део бенедиктинског манастира, старијег од православне цркве. Други пак сматрају да је клаустар, поменут у натпису, подигнут тек након што су цркву преузели римокатолици у другој половини XV в.

Црква Св. врача у Б. рустична је једнобродна грађевина, засведена неправилно изведеним преломљеним готичким сводом. Ојачавајући лук и пиластри деле је на два травеја. На истоку има широку полукружну апсиду, а на западу необично висок и узан звоник на преслицу. Подигнута је вероватно у другој половини XV в.

Драган Војводић

ЛИТЕРАТУРА: И. Божић, „Село Богдашићи у средњем веку", ИЧ, 1957, 7; Немирно поморје 15. века, Бг 1979; Историја Црне Горе, II/2, Тг 1970; В. Ј. Ђурић, „Црква Св. Петра у Богдашићу и њене фреске", Зограф, 1985, 16; M. Милошевић, „Око сукцесије сакралних објеката на истој грађевини у Богдашићима у Боки Которској", Прилози за повјест умјетности у Далмацији, 1992, 32.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)