БОГДАШИЋИ

БОГДАШИЋИ, село на полуострву Врмац, у Бококоторском заливу. У историјским изворима јавља се од краја XIV в. Била је то катунска заједница братственика, која је важнија питања решавала на збору чији је извршни орган био сеоски капетан. Село је улазило у састав метохије православног манастира Св. Михаила на Превлаци, до друге половине XIV в. под влашћу српског цара, а онда Котора, с тим што је кратко време било под Балшићима и српским деспотом. Од 1420. Котор, па и Б., били су под врховном влашћу Млетака. Сељаци Б. придружили су се великој побуни Грбљана (1448–1452) против которских господара. После угушења буне повећан им је основни намет по огњишту. Притиснути све тежим животом, продавали су земљу Которанима који су их потискивали из жупе у брда. Житељи овог села били су везани за православље. Манастир Св. Михаила, међутим, средином XV в. био је у рушевинама и Которани су већ увелико преобраћали „шизматике". Из Млетака им је 1446. саветовано да то чине постепено, јер је било отпора (једном приликом нападнут је и сам которски бискуп). Млетачки дужд је 1455. наредио да се црква Св. Петра у Б. преда католичком бискупу у Котору и да се „шизматицима" одузме земља. Те мере принудиле су Б. да постепено напусте отпор и прихвате католицизам.

М. Спремић