Прескочи до главног садржаја

БОГДАНОВИЋ, Синиша

001_II_Sinisa-Bogdanovic.jpg001_II_Sinisa-Bogdanovic.jpgБОГДАНОВИЋ, Синиша, фармаколог, универзитетски професор (Београд, јул 1906 Београд, 7. I 1993). Медицинске студије у Београду завршио 1930, када је постао и асистент на Катедри за фармакологију на истом факултету. Усавршавао се 1933/34. у Француској и 1936/37. у САД, где је на Јејлском универзитету постао стипендиста Рокфелерове фондације. У звање доцента је изабран 1939, а 1941. као резервни официр заробљен је и послат у логор у Немачку. На молбу професора Илије Димитријевића, управника Института за фармакологију, Б. је крајем августа 1941. пуштен из заробљеништва ради организације здравствене службе у Србији. Како је за време окупације Медицински факултет у Београду био затворен, Б. је тек после II светског рата поново почео да ради на факултету. У звање редовног професора изабран је 1953. Од те године до пензионисања (1976) био је управник Института за фармакологију и шеф Катедре за фармакологију, физикалну терапију и балнеоклиматологију. Био је председник Југословенског фармаколошког друштва (19691971) и његов почасни председник до 1976. Од 1951. био је члан Société française de thérapeutique et pharmacologie de Pharmacodynamie et de thérapie и члан редакције познатог међународног часописа Archives internationales de Pharmacodynamie et de thérapie. Као стипендиста Рокфелерове фондације радио је у лабораторији професора Барбура на фармакодинамији деутеријумоксида. Један део истраживања урадио је у Лабораторији професора Едгара Алена. У Паризу је као стипендиста француске владе истраживао фармакодинамију кукурузног паразита и ова истраживања публиковао у оквиру пет међународних радова. После II светског рата бавио се истраживањима везаним за улогу витамина Е у репродукцији и усавршаво се 1951. и 1952. у Француској и САД, на истим местима где је био пре рата. Последњих десет година његов научни интерес био је усмерен на изучавање утицаја хормона, стреса и других биолошки активних супстанци на артеријски крвни притисак. Он је обележио развој фармакологије у Србији и има посебне заслуге у одабиру и формирању квалитетног наставног и истраживачког кадра на Институту за фармакологију. Уџбеник Фармакологије за студенте медицине професора Б. је редовно излазио неколико деценија и награђен је наградом Београдског универзитета.

ДЕЛА: Фармакологија I, Бг 1949; Основи опште фармакологије и рецептура, Бг 1950; Фармакологија за студенте медицине, Бг 1959; и A. Beloff-Chain, „Cawthorne MA. Influence of fasting on basal and pituitary-stimulated insulin secretion from perfused pancreatic islets of lean and obese mice", FEBS Lett., 1977, 15, 76(2); „On vitamin E and its use in therapy", Actual Pharmacol, Paris 1961,14.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду, Бг 2003; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг Торонто 2005.

Љиљана Гојковић Букарица

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)