БОГДАНФИ, Шандор

БОГДАНФИ, Шандор (Bogdanffy, Sándor) новинар, књижевник, преводилац (Будафок код Будимпеште, 26. XI 1912 -- Нови Сад, 26. I 1987). Потиче из Вршца, где је одрастао и школовао се. Студирао права у Београду и Загребу (1931--1936), где је био секретар академског друштва Војвођана „Михаило Полит-Десанчић". У Вршцу је уређивао Поглед, лист левичарских студената (1934). Рат је провео у Будимпешти где је био укључен у југословенски антифашистички покрет. После ослобођења радио као тумач у југословенској војној делегацији у Мађарској, био секретар Југословенског клуба у Будимпешти (1945--1947) и сарадник у Народним новинама, листу југословенске националне мањине. По повратку у земљу, постао је новинар у новосадском дневнику Magyar Szó, писао спољнополитичке коментаре и уређивао књижевни прилог Kiláto. Налазио се и међу оснивачима Радио Новог Сада (1949). У два наврата био је главни уредник синдикалног гласила на мађарском Dolgozók (1958--1964, 1972--1980). На радију је водио хумористичко-сатирични програм на мађарском језику. Сарађивао и у будимпештанском листу Ludas Matyi и у хумористичкој штампи у земљи, Јежу, Ветрењачи, Копривама. Неговао је кратку причу, тзв. „полуминутну новелу", са широком скалом разноврсних расположења, од тихе ведрине, благог прекора до огорченог цинизма и сарказма. Од четири романа најуспелији му је Исповест једног атентатора (Бг 1973), преведен и на српски језик. Афоризми су му били омиљена сатирична форма, којој је дао и карактеристично име -- иверје. Превео је на мађарски, поред осталог, 15 томова Титових говора и чланака и Страдију Радоја Домановића. Био је председник ДКВ 1973--1974. Добитник је награда за животно дело Савеза новинара Југославије и Друштва новинара Војводине, као и Октобарске награде Новог Сада.

ЛИТЕРАТУРА: И. Бори, Књижевност југословенских Мађара, Н. Сад 1976.

Д. Попов