БОДНАРОВ, Стеван

БОДНАРОВ, Стеван, вајар, сликар (Госпођинци, Бачка, 12. VIII 1905 --– Београд, 20. V 1993). Похађао Школу за сликање и техничко цртање Владимира Курочкина, а једно време провео у атељеу вајара-декоратера Јулија Анике. Уметничку школу у Београду уписао 1925. Сликарство учио код Милана Миловановића, а скулптуру код Петра Палавичинија. Први пут излагао 1930. на Јесењој изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" у Београду, а самостално у Београду и Новом Саду 1933. Као стипендиста француске владе студије наставио у Паризу (1934/35) на Академији „De la Grande chaumiere". Излагао у чувеној Галерији Кармин (1935), уз радове истакнутих представника француске школе, Дерена и Вламенка. Године 1938. имао је самосталну изложбу у Београду и Новом Саду, где су његови минијатурни портрети доживели изузетан успех. Поново одлази у Париз 1939. где излаже на изложби југословенске уметности са М. Узелцем, М. Челебоновићем, Б. Барухом, П. Лубардом, П. Милосављевићем и Б. Димитријевићем. Поред укључивања у актуелне уметничке токове, у Паризу се упознао с политичким активистима, те је по повратку у Београд постао активан учесник антифашистичког и комунистичког покрета. Године окупације провео у затвору на Бањици због помагања НОП-у, а 1944. одлази у НОБ. После ослобођења радио као декоратер у Народном позоришту у Београду, а по добијању сликарског атељеа определио се за позив сликара. Подједнако се бавио и сликарством и скултуром, а тих година настала су дела која објављују његову пуну стваралачку зрелост. Већа везаност за друштвене и политичке прилике у којима је настајала његова уметност огледа се у портретима његових савременика, сабораца и истакнутих вођа радничких покрета. Његове скулптуре изведене су реалистичким језиком, подједнако удаљене како од натурализма тако и од поступка синтетисања форми. У најзначајнија дела Б. спадају вајарски портрети Љубице Цуце Сокић (1939), Исмета Мујзиновића (1947), као и бројни аутопортрети изведени сликарским или вајарским поступком (Аутопортрет, 1930). Један је од осивача групе „Живот". Извео је велики број јавних споменика у Бијелом Пољу, Кули, Србобрану, Бачкој Тополи, Михајловцу, Старој Пазови, Столицама, Бајиној Башти, Јајинцима и Белој Цркви. Од 1930. излагао је на групним изложбама у земљи и иностранству, а двадесетак самосталних изложби имао је у Београду, Новом Саду, Јајцу, Сомбору, Панчеву и Суботици. Учествовао је на изложби Југословенско сликарство XIX и XX в., одржаној у Москви, Лењинграду, Букурешту и Будимпешти (1947). Носилац је Седмојулске награде СР Србије (1973).

ЛИТЕРАТУРА: М. Коларић, Стеван Боднаров, Јајце 1966; М. Џепина, Новосадске уметничке радионице XVIII--XVIII–XX века, Н. Сад 1971; М. Б. Протић, Југословенска скулптура 1870--1870–1950, Бг 1975.

Т.ијана Палковљевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)