БОДЛЕРИЗАМ

БОДЛЕРИЗАМ, појава изразитог утицаја француског песника Ш. Бодлера (1821--1821–1867) на српску поезију XX в. Трагови тог утицаја налазе се између 1901. и 1914. код С. Пандуровића, В. Петковића Диса, М. Ракића, Д. Марковић и С. Винавера. Реч је о теми досаде и чаме или кише и влаге које изазивају туробна расположења. Пандуровић је на свој начин употребио појам универзалних аналогија и о томе написао једну од својих најбољих песама (Везе). Он и Дис преузимају и Бодлерове синестезијске метафоре (круже звуци и мириси), а Винавер опонаша Бодлерово Прибирање. Двадесетих година Бодлер је пре свега песник путовања и Албатроса, по којем су модернисти назвали своју „Библиотеку Албатрос". М. Дединац ће касније Бодлеров Позив на путовање узети као наслов својих изабраних дела. М. Црњански је усвајао појам „веза" којима се бавио целог живота. У другој половини XX в. Ј. Христић, Б. Радовић, М. Данојлић и остали траже више тема код Бодлера, који је био најважнији представник модерне поезије.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Писци и књиге, V, Бг 1909; В. Р. Кошутић, Парнасовци и симболисти код Срба, Бг 1967; Д. Витошевић, Српско песништво 1901--1901–1914, 1--1–2, Бг 1975; Ј. Новаковић, Интертекстуалност у новијој српској поезији, Бг 2004.

Ђ.орђије Вуковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)