БОЦАРИЋ, Анастасије (Анастас)

БОЦАРИЋ, Анастасије (Анастас), сликар (Будва, 17. I 1864 – Пераст, 17. IV 1944). Сликарски се образовао у Грчкој, Солуну и Атини. Већ 1896. започиње свој уметнички пут у Сарајеву, а затим преко Цетиња, Рисна, Задра, Загреба, Венеције, Мостара, Београда, Истамбула, Адис Абебе, Каира, Скопља и Солуна стиже у Нови Сад, где од 1912. живи као слободан и веома ангажовани уметник и ликовни педагог, радећи као наставник у Учитељској школи. Неко време је са Д. Инкиостријем–Медањаком држао и приватну цртачку школу. Последњу деценију живота провео је у Црној Гори. У његовој сликарској зоставштини остало је много портрета и икона који се чувају на Цетињу, у Будви, Перасту и Прчњу. Портретисао је угледне савременике у традицији академског реализма, углавном по фотографијама. Познати и тражени су били његови портрети-литографије краља Петра I и краља Александра Карађорђевића. У Спомен-костурници у Мачванском Прњавору осликао је фреске са тематиком о злочинима Аустроугара над Србима 1914. Излагао је на групним изложбама у земљи и у европским престоницама (Праг, Берлин, Варшава, Букурешт, Софија), а самостално у Новом Саду (1919). Његови значајнији радови налазе се у Сарајеву и Бањалуци. Као младић, окушао се у књижевности, писао је песме и објављивао у Невену и Цариградском гласнику.

ЛИТЕРАТУРА: А. Бегић, Умјетност Босне и Херцеговине 1894–1923, Сар. 1978; Д. Дамјановић, Сликано пером, Бл 2000; Ј. Бајковић, З. Кажанегра, Анастас Боцарић у документима архива Будве, Будва 2011.

Угљеша Рајчевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)