БОБОВЊАК

БОБОВЊАК (Sedum), жедњак, род једногодишњих, двогодишњих и вишегодишњих зељастих или полудрвенастих биљака из породице Crassulaceae. Одликују се наспрамним и на стаблу обично густо распоређеним меснатим листовима различитог облика од јајастих, лопатичастих до ваљкастих, целих или назубљених ивица. Стабло им је усправно, устајуће, полегло или пузеће с већим бројем стерилних изданака, често образују бусенове или густим изданцима прекривају подлогу. Цветови су најчешће са 5, ретко 4–9 чашичних и круничних листића. Круница им је различитих боја од беле, бледо-ружичасте, ружичасте, жуте до црвене. Имају исти или дупло већи број прашника од броја круничних листића. Плод им је мешак са много ситних семена. Род обухвата преко 470 врста распрострањених претежно у топлим крајевима северне хемисфере. У Европи је заступљено преко 50 врста, претежно у Средоземљу, док су у Србији констатоване 24 врсте. Настањују обично камењаре, стене, светле проређене храстове шуме, сувате од низија до високопланинских региона Србије. Неколико врста овог рода у Србији су ендемити Балканског полуострва: Sedum serpentini, S. stefco, S. tuberiferum. Врсте рода Sedum имају велики значај у хортикултури алпинетума, док се неке користе у народној медицини, нарочито врста Sedum telephium која је сродна са гајеном и познатом врстом дебела кока (S. spectabile) која је пореклом из источне Азије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Sedum L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 4, Бг 1972; Лековите биљке СР Србије, Бг 1989; D. A.Webb, J. R. Akeroyd, H. t'Hart, „Sedum L.", у: Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1993.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)