БОБОВАЦ

БОБОВАЦ, утврђење-замак с двором, северно од Краљеве Сутјеске у централној Босни, на подручју средњовековне жупе Трстивнице. Налази се на завршетку једне стеновите косе, над окомитим литицама изнад ушћа Мијаковске реке у Буковицу. Био је главно међу столним местима краљева „Србљем и Босни" и замак у којем је чувана краљевска круна. Помиње се први пут у писаним изворима 1349–1350, а потом и у више докумената које су издавали босански владари. Турци су га заузели 1463. и ту држали своју посаду све до почетка XVII в. када је утврђење напуштено. Краљевски замак на Б. представља сложену фортификациону целину насталу сукцесивним доградњама током XIV и у првој половини XV в. Првобитно утврђење подигнуто је над остацима касноантичких фортификација у првим деценијама XIV в. Изградњом зграда дворског комплекса уз позније доградње, као и ширењем фортификација према северу, ова првобитно мала утврда претворена је у простран владарски замак. Сам комплекс двора на јужном, најбоље брањеном, положају представљао је посебну фортификациону целину. Сачињавале су га две „палате", велика и мала, с помоћним зградама и цистернама које су биле подигнуте на тешко приступачним подзиданим терасама. Биле су то високе зграде две до четири етаже са спољним каменим зидовима и унутрашњим преградама од дрвене грађе. Портали и прозори дворских здања били су клесани у духу готике и украшени рељефима с хералдичким мотивима. У свом коначном облику краљевски двор је представљао заокружену целину, како у просторном тако и функционалном смислу. У оквиру замка биле су смештене стамбене просторије владара, пратеће занатске радионице, складишта хране и друге опреме, штале и цистерна за воду. На горњим етажама велике палате вероватно се налазила дворана са троном и одаје за боравак владарске породице, а у једној од палата налазила се и ризница. У Бобовачком замку владар је боравио само повремено, чешће користећи оближњи двор у Краљевој Сутјесци. У оквиру замка, на прилазу резиденцијалним здањима, налазила се дворска капела, невелика готичка једнобродна грађевина с правоугаоном апсидом, која је од прве половине XV в. служила и као владарски маузолеј. Међу њеним рушевинама откривене су гробнице краљева Остоје, Твртка II и Стефана Томаша, а највероватније и краљице Доротеје. Над овим гробницама налазиле су се рељефне надгробне плоче високе уметничке вредности с приказом лежећих фигура покојника. Уз дворску капелу постоје и темељи једне нешто веће цркве чије је подизање прекинуло турско освајање. Недалеко од ње приликом археолошких ископавања откривена су три звона која су била закопана непосредно пред турско освајање Б.

ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, Бобовац и Краљева Сутјеска, Сар. 1973; М. Поповић, „Владарски и властеоски двор у средњовековној Босни", Зборник за историју БиХ, 1997, 2; С. Мишић (ур.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.

Марко Поповић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)