БЛЕСИЋ, Павле

БЛЕСИЋ, Павле, сликар (Сомбор, 6. VIII 1924). Школовао се у Сомбору где је 1945. завршио Државну трговачку академију, а 1946. и Учитељску школу. Наредних година радио као учитељ у Станишићу. На ликовни одсек Више педагошке школе у Новом Саду уписао се 1953, а дипломирао 1955. Студирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду (1967--1967–1971), што је, уз бројна студијска путовања по европским престоницама, пресудно утицало на формирање његовог сликарског израза. Излагао је на преко 40 самосталних изложби у земљи и иностранству (Италија, Мађарска, Аустрија) и на 300 групних изложби. Члан је УЛУС-а од 1965. Уз сликарство бавио се и скулптуром. У његовим делима доминирају регионални, поетизовани и неретко носталгични мотиви напуштених капија, заборављених бедема Раванграда, старих записа, печата, шкриња, медаљона, великих одликовања, фотографија из бидермајерских албума, нумизматичких раритета и античких рељефа. Богати опус Б. може се поделити у четири фазе: геометријска стилизација форме (1959--1959–1963), сликарство материје (1963--1963–1972), асоцијативно сликарство (1973--1973–1978) и поетска фигурација (после 1978). Без обзира на стилске и морфолошке мене његовог сликарства, његов опус је изразити пример сликарства интимног осећања, сећања и посвећености поетско носталгичном наративу. Добитник је награде „Искра културе" за 1983.

ЛИТЕРАТУРА: М. Арсић, Сликарство у Војводини 1955--1955–1972, Н. Сад 1989; Група аутора, Павле Блесић: 1947--1947–1997, Н. Сад 1999.

Т.ијана Палковљевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)