БЛАШКОВИЋ, Ласло

БЛАШКОВИЋ, Ласло, дечји писац, уредник (Нови Сад, 21. IX 1943 -- Сремска Каменица, 20. X 2001). Учитељску школу у Сремским Карловцима и Бијељини завршио 1963. Радио као учитељ у Шибошници (Босанска Крајина), Шатринцима и Крушедолу (Срем). Уредник Дечјег програма Радио Новог Сада од 1976. до пензионисања. Писао је поезију, прозу једночинке, радио-драме и телевизијска сценарија. У првој својој песничкој књизи Излет на змају (Н. Сад 1961) претежно је у кругу традиционалних тема и поступака наслеђених од Ј. Јовановића Змаја. У наредним песничким збиркама он истражује однос према свету савременог детета, дечју тачку гледишта и дечју субјективност и слободу. Најаутентичније се изразио у песмама у којима из дечје перспективе говори о ограничености детињства и о чежњи за одрастањем, као и у песмама у којима је основ дечја игра. За разлику од већине песника за децу, који се баве симболичком игром малог детета, Б. своје песме (Молови, хмодике и родике. Изабране песме, Н. Сад 1998) заснива на играма с правилима, која нису унапред дата, него их слободно стварају деца -- песнички субјекти. Игра се тотализује, постаје, на неки начин, стварање света и обухвата и језик. Преводио је с мађарског језика. Саставио је антологију савремене српске поезије за децу и осетљиве: за предшколско доба деце и родитеља Живети, живети, лепо је живети, 1, Бг 2000. Добитник је Награде Змајевих дечјих игара (1994) и Награде ДКВ за животно дело (2000).

ДЕЛА: поезија: Да сам татин тата, Н. Сад 1975; Вртешка, Ириг 1975; Нешто пето, Г. Милановац 1977; Тате, маме и још понеко, Г. Милановац 1979; Дечак је намигнуо сунцу, Г. Милановац 1983; Скакутање речи, Н. Сад 1987; Срећан крај, Н. Сад 1994; приче: Обичне приче о необичном дечаку, Н. Сад -- Ириг 1978; Џиновски орах или Купус без лишћа, Г. Милановац 1994; Морнарска песма која дуго траје: изабране и нове песме и приче, Н. Сад 2002; драма: „Весела дружина", Освит, 1987, 3.

Ј. Љуштановић