БЛАШКОВИЧ,

БЛАШКОВИЧ, Дионис (Blaškovič, Dionýz), лекар, микробиолог-вирусолог (Јаблоница, Словачка 2. VIII 1913 -- Братислава, 17. XI 1998). Дипломирао на Медицинском факултету Карловог универзитета у Прагу 1937. Усавршавао се у САД као стипендиста Рокфелерове фондације (радећи са чувеним вирусологом Ј. Салком) и у СССР-у. Основао Институт за вирусологију Словачке академије наука у Братислави 1953. Пионир вирусолошких истраживања у Чехословачкој и водећи светски вирусолог. Публиковао је значајне научне радове о биолошким особинама вируса: параинфлуенце тип 1, мумпса, Newcastlе вируса, вируса Aujeszky-еве болести свиња, вируса источноевропског енцефалитиса изолованог из крпеља I. ricinus (откривеног и у Југославији). Успешно је радио и на проналажењу вакцина и лекова против вирусних инфекција. Постао је редовни члан Чехословачке академије наука 1952. и Словачке 1953. Члан је и многих иностраних академија наука. Редовни професор Мед. ф. у Братислави од 1954. и шеф Катедре и редовни професор за општу и примењену вирусологију на Факултету за природне науке у Братислави. Покренуо је 1957. и био главни уредник научног часописа Acta Virologica. Председник Словачке академије наука (1961--1965). Један састанак његовог Редакционог одбора одржао је у САНУ 1971. Предавао 1967. у Београду и Новом Саду о патогенези обољења изазваних вирусима инфлуенце и енцефалитиса. Око 50 југословенских лекара радило је у његовом Институту, а 20 његових сарадника боравило је у Југославији. Инострани члан САНУ у Одељењу медицинских наука постао 1981. Успешно је сарађивао са српским (А. Терзин и сар.) и југословенским вирусолозима.

ЛИТЕРАТУРА: З. Петровић, „Дионис Блашкович (1913--1998)", Годишњак САНУ за 2000, CVII. Бг, 2001.

В. Кањух; С. Кањух