Прескочи до главног садржаја

БЛАГОВЕШТЕЊЕ

БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир на левој обали Западне Мораве под Кабларом (отуда Б. Кабларско), с краја XIII или почетка XIV в. То датирање потврђује архитектура храма који је обновљен 1602, а 1632. живописана је припрата трошком приложника. Једнобродна грађевина има основу уписаног крста, полукружну олтарску апсиду обнављану у новије време, припрату и касније дограђен трем на дрвеним стубовима. Осмострано кубе над солејом ослоњено је на четири пиластра. Зидан је употребом притесаног кречњака и пешчара, кубе и свод сигом, кров је покривен шиндром. Звонара је на дрвеним стубовима.

Радомир Милошевић

001_II_Blagovestenje-KABLARSKO.jpgЗападни травеј храма је првобитно био дрвеном преградом одвојен од централног и имао је спратну поделу доњи спрат је служио као припрата, а горњи, нејасне намене, пресведен је дрвеним сводом. Централни травеј, у функцији наоса, бочно је проширен правоугаоним певницама и надвишен куполом. Источни травеј је узан и завршен широком, споља полукружном олтарском апсидом, док су простори протезиса и ђаконикона обележени нишама. Зидана притесаним каменом и малтером, црква има веома скроман фасадни украс, сведен на плитке нише над прозорима и колонете прислоњене уз сваки од осам углова тамбура. По типу основе и организацији простора припада скупини која је за узор имала храмове рашког плана. Црква је живописана 1633, заслугом игумана Михаила и даскала Киријака (према ктиторском натпису у припрати, на северозападном пиластру), док су осликавање западне фасаде обезбедили златар Белан и терзија Обрад из Ужица. Добро сачуване фреске сведоче како о јасно формулисаним програмским задацима, тако и о вештини сликара да их изведу. На фасади је под тремом насликан Страшни суд. У припрати је илустрована химна Богородичиног акатиста, коју од одабраних стојећих фигура раздваја зона светитељских попрсја у медаљонима. На јужном зиду, вероватно условљено положајем митрополитског гроба, приказани су ликови особито поштованих светитеља: краља Стефана Дечанског, кнеза Лазара и архиепископа Арсенија. Спратни простор над припратом никада није живописан. У наосу, у калоти куполе су попрсје Христа Пантократора и представа Небеске литургије. Пророци у тамбуру сликани су у две зоне: стојеће фигуре између прозора, а прстен с допојасним ликовима испод њих. На пандантифима су јеванђелисти са својим симболима. У горњој зони зидова распоређене су сцене из циклуса Великих празника. Услед непостојања преградног зида између припрате и наоса сцене Успења и Рођења Богородице приказане су на северном зиду. У нижем појасу су призори из циклуса Христових страдања. Појединачне светитељске представе нашле су се у зонама медаљона и стојећих фигура, као и на потрбушјима лукова (осим на олтарском луку, где су Лествице Јаковљеве). Знатно слабије сачуване фреске у бочним просторима олтара уобичајене су тематике, док је президана апсида остала без сликаног украса. Сокл у читавој цркви опонаша мраморирање. Иконостас је реконструисан 1994. и од оригиналног материјала данас обједињује: престону икону Богородице с малим Христом (из 1601/02, рад зографа Митрофана по наруџбини духовника Никифора); престоне иконе Богородице на трону с пророцима и деизисну Христову икону с апостолима (откуп презвитера Радивоја из Гостиља 1634/35); надверје с темом Гостољубља Аврамовог; шест празничних икона; деизисни Чин с апостолима; монументални завршни крст с Распећем (дар игумана Михаила 1632/33). Од првобитног каменог намештаја у цркви су сачувани амвон, крстионица и пар свећњака, а од дрвеног мобилијара још налоњ и игумански престо.

Светлана Пејић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Бошковић, И. Здравковић, „Споменици културе у Овчарско-кабларској клисури и њеној најближој околини", Старинар, 1950, 1; Р. Станић, „Благовештење под Кабларом", Градац, Чачак, 1963, 12; М. Чанак Медић, „Благовештење под Кабларом", Саопштења РЗЗСК, 1970, IX; С. Пејић, Б. Пешић, „Благовештење кабларско првобитна просторна структура и ентеријер", Зограф, 1995, 24; Д. Рајић, М. Тимотијевић, Манастири Овчарско-кабларске клисуре, Чачак 2004.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)