БЛАГОЈЕВИЋ, Mилутин

БЛАГОЈЕВИЋ, Mилутин, физичар, научни саветник, универзитетски професор (Баничина код Смедеревске Паланке, 22. II 1944). Дипломирао астрофизику 1968, магистрирао физику 1971. и докторирао 1975. с тезом „Електромагнетне екситације нуклеонских резонанци у релативистичком кварк моделу" на ПМФ у Београду. У Институту „Винча" радио 1968--1968–1984, а у Институту за физику од 1984. Године 1988. изабран је у звање научног саветника, а за редовног професора Физичког факултета у Београду 1989. На истом факултету од 1975. држи додипломске курсеве: Гравитација, Квантна теорија поља, и последипломске курсеве: Гравитација 1, Квантна теорија поља 1, Гравитација 2, Уједињење основних интеракција. Ради стручног усавршавања боравио је у: ЦЕРН-у, Женева; на Оксфордском универзитету; Империал колеџу, Лондон; Њујоршком универзитету; Браун универзитету, Провиденс; на Интернационалном центру за теоријску физику, Трст; Институту „Руђер Бошковић", Загреб; Институту за теоријске науке, Келн; ПИНТ, Копар; Факултету за математику и физику, Љубљана. Научни рад Б. односи се на физику елементарних честица и гравитацију. У основи, студирао је три групе проблема: (а) моделе елементарних честица; (б) теорију магнетних монопола и (в) проблем формулације гравитације као локално-инваријантне теорије. У овим проучавањима тесно је сарађивао са Д. Лаловићем, П. Сењановићем, И. Николићем, М. Василићем и Б. Цветковићем. (а) Радећи на истраживању кварк модела елементарних честица, Б. је студирао његове опште динамичке карактеристике, и успео да разјасни питање конзистентности овог модела са општим принципима релативистичке физике (и D. Lalović, „Electromagnetic Elastic Nucleon Form Factors in a Relativistic Quark Model", Prog. Theor. Phys., 1974, 51). (б) Стандардна класична електродинамика садржи само електричне набоје, док магнетних набоја нема. Године 1931. П. Дирак је конструисао симетрично проширење класичне електродинамике, а 1948. је дао њену квантно-механичку реализацију. Проблем конзистентне формулације одговарајуће теорије поља био је предмет истраживања Б., чији најважнији резултати су: нова, једнопотенцијална формулација теорије поља за квантну електро-магнето динамику, и предвиђање снажног динамичког потискивања свих процеса у којима учествују магнетни монополи. Ови резулати сугеришу динамичко објашњење досадашњих неуспеха у експерименталном откривању магнетних монопола (и P. Senjanović, „The quantum field theory of electric and magnetic charge", Physics Reports, 1988, 157); (в) Ајнштајнова општа теорија релативности успешно описује све класичне особине гравитације, али истовремено, она има и две значајне слабости: постојање класичних сингуларитета и немогућност конзистентне квантизације. Као резултат развоја локалне (Јанг Милсове) теорије основних физичких интеракција средином прошлог века, дошло је до развоја сличних идеја и у схватању гравитације. Овакав приступ даје наду за конструкцију јединствене и конзистентне квантне теoрије поља свих основних интеракција, укључујући и гравитацију. Б. је дуго година истраживао структуру локалне Поенкареове теорије гравитације. Ова теорија има геометријску основу у Риман-Картановој геометрији, и карактерише се постојањем и кривине и торзије простор-времена. Најважнија достигнућа Б. истраживања су: разјашњење канонске и честичне структуре опште Поенкареове теорије гравитације, одређивање одржаних величина (енергије и угаоног импулса) при задатим асимптотским условима и налажење утицаја торзије на облик ентропије у тродимензионој гравитацији с торзијом (Гравитација и локалне симетрије, Бг 1977; Gravitation and Gauge Symmetries, Bristol 2002; и B. Cvetković, „Black hole entropy in 3D gravity with torsion", Class. Quantum Grav., 2006, 23).

М.ирјана Поповић Божић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)