БЛАГОЈЕВИЋ, Имре (Емерих)

БЛАГОЈЕВИЋ, Имре (Емерих), барон, фелдмаршаллајтнант (Беч, 1784 -- Беч, 21. I 1850). У војну службу ступио је врло млад, а 1801. већ је учествовао у рату против Наполеона и успешно напредовао до чина капетана (1809) да би 1816. био одликован витешким крстом Марије Терезије; 1820. добио је угарски баронат, 1829. постао је пуковник и командант слуњске граничарске регименте. У току 1835. унапређен је у чин генералмајора а од 1837. постао је командант Војне границе у Буковини где је показао своје организационе способности. Септембра 1848. постављен је за команданта у Петроварадину. Кад је ускоро потом дошло до рата између царске Аустрије и Кошутове Мађарске, Б. је одбио позив патријарха Јосифа Рајачића да прихвати антикошутовски патент од 9. октобра и прикључио се Мађарској влади, иако није био њен фанатични присталица. По његовом наређењу на Петроварадинској тврђави скинуте су царске заставе и на парадан начин замењене мађарским националним заставама. У току новембра и децембра те године, у име мађарске владе, водио је с патријархом Рајачићем преговоре око помирења Мађара и Срба, али без жељеног резултата. У време његовог командовања у Тврђави било је код Текија окршаја између српских војних одреда у Карловцима и мађарске војске с Тврђаве, као и упада његове војске у Каменицу и Буковац, када су почињени гнусни злочини над тамошњим српским становништвом. Пошто се интимно ипак колебао између Бечког двора и Мађарске владе, Б. није могао да задовољи ни притајене присталице првог ни фанатичне следбенике друге, па му је положај постао неодржив. Иако је почетком 1849. био смењен с положаја команданта Тврђаве, после пораза Мађарске у лето 1849. био је ухапшен и изведен пред Пурификациону комисију. Умро је у току истраге.

ИЗВОР: W. Urzbach, 1, 420.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ердујхељи, Историја Новога Сада, Н. Сад 1894; В. Стајић, Новосадске биографије, I, Н. Сад 1936; Ј. Игњатовић, Рапсодије, Н. Сад 1953; Шајкашка. Историја, Н. Сад 1976, II; З. Капер, Српски покрет у Јужној Угарској 1848‒1849, Бг‒Ваљево 1996; С. Гавриловић, Срем пре и у току Српског народног покрета 1848‒1849, Бг‒Ваљево, 1997.

С. Гавриловић