БЈЕЛОГРЛИЋ, Нада С.

БЈЕЛОГРЛИЋ, Нада С., редитељ, драматург, глумица (Београд, 26. IX 1925 --– Београд, 3. IV 2008). Завршила Високу филмску школу у Београду (1947--1947–1949). Дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1952). Радила у Звезда филму (1949). Као глумица, под девојачким презименом Марковић, дебитовала 1952. у Народном позоришту у Зрењанину, затим играла у НП „Јоаким Вујић" у Крагујевцу (1953--1953–1956), у СНП у Новом Саду (1956/57) и НП у Тузли (1957--1957–1960). По преласку у Радио Београд (1961) посветила се радио режији и у редакцији Драмског програма ради до пензионисања 1990. Остварила око три стотине режија, дечјих, музичких, документарних и радио драма. Најпознатије су: Фауст (Гете), Енциклопедија мртвих (Д. Киш), Мој Лазаре (В. Стевановић), Сенке на зиду (Р. Петковић), Види се Крагујевац с неба... (Д. Радовић), Разарање говора (Б. Пекић), а на Радио Варшави Тетка Гита и Филмска школа, Блато благословено, Ја ћу је звати Надом, Солунски добровољци. У Позоришту младих у Новом Саду режирала Јаву у Сновиграду. Добитница је Prix Italia на светском РТВ фестивалу у Риму за документарну драму Мислио сам да се брда руше (1979), награде на Југословенском фестивалу радија у Охриду (1979), награде „Златни микрофон" Радио Београда (1990), као и Ордена рада са сребрним венцем (1989) и Ордена Републике са бронзаним венцем (1990).

Н.ада Савковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)