БЈЕЛАСИЦА

БЈЕЛАСИЦА, планина у североисточном делу Црне Горе. На западу ограничена долином реке Таре, на истоку долином Лима, северу Равне реке (притока Лима), а на југу Дрцке реке (притоке Таре). Припада динарској групи планина. Геолошку основу чине шкриљци преко којих су кречњаци. У централном делу има и еруптивних стена, које су биле основа за развијено рударство у средњем веку (рудник Брсково). Чине је три гребена, који се простиру правцем северозапад--–југоисток, између којих су удолине. Највиши је централни гребен с Црном главом (2.137 м), Зековом главом (2.116 м) и Троглавом (2.075 м). Врх Стрменица (2.122 м) је на северном гребену, а на јужном су Отмичевац (1.972 м), Равни Кључ (1.948 м) и др. У време плеистоцена планина је била изложена глацијацији. На њој је много трагова ледничког рељефа као што су циркови, валови, морене и глацијална језера (Биоградско, Пешића, Урсуловачко, Шишко). Нижи делови су под листопадном, виши под четинарском шумом, а највиши под травама, које се косе до висине од 2.000 м. У највишим деловима планине је много катуна.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Цвијић, „Ледено доба у Проклетијама и околним планинама", Глас СКА, 1913; Б. Ж. Милојевић, Чрна Прст, Бјеласица и Перистер, Бг 1934.

М.илутин Љешевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)