Прескочи до главног садржаја

БЈЕЛАНОВИЋ, Сава

БЈЕЛАНОВИЋ, Сава, публициста, политичар, књижевник (Ђеврске код Кистања, Горња Далмација, 27. X 1850 -- Задар, 14. III 1897). Основну школу и гимназију на италијанском језику учио у Задру. На Правни факултет уписао се 1874. Током студија основао и био председник ђачког друштва „Јединство" (касније Српско академичко друштво „Зора"). За време херцеговачког устанка извештавао за новосадску Заставу (први чланак објавио 1871), бечки Tagblatt и тршћански Il Citadino, прикупљао помоћ и покретао бројне акције у корист избеглица. После завршетка студија одбио судијско место у Босни, које му је понудила земаљска влада у Сарајеву. У Задру је 1880. покренуо и уређивао Српски лист (1880--18801897). Када је овај забрањен, наставио је да издаје лист под новим именом, Српски глас. Ове прве политичке новине Срба у Далмацији финансијски је помагала влада у Београду, а временом су прерасле у гласило Српске странке и значајно су допринеле ширењу српске мисли у Приморју, БиХ и другим деловима Балкана насељеним Србима. Своје написе објављивао је под псеудонимом Србин католик. Био је заступник у Далматинском сабору у Задру од 1883. до смрти. Непосредно пред смрт (1897) изабран је за српског заступника у бечком парламенту у изборном срезу Шибеник, Скрадин, Врлика, Книн и Дрниш. Радећи на мобилисању и обједињавању српског народа, пропутовао је Црну Гору, Аустрију, Чешку, Угарску, Србију и Италију. У својим текстовима осуђивао је окупацију БиХ, устајући против верске нетолеранције у Далмацији (О хрватском државном праву. Говор заступника С. Б. у Далматинском сабору г. 1892, Задар 1893). Српску књижевност обогатио је бројним путописима (Кроз славенске земље, Задар 1897), фељтонима, књижевним рецензијама и освртима.

ДЕЛА: Дон Михо на Бранику, Задар 1883; „Једне ноћи (успомене из мога новинарског живота)", у: Војислављевићева споменица, Бг 1895.

ИЗВОРИ: Архив Србије, МИД, ПО, Протокол и регистар поверљиве преписке за 1894, 1897; А. Ивић, Архивска грађа о српским и хрватским књижевницима и културним радницима (1790--17901897), 2, Бг 1931.

ЛИТЕРАТУРА: А. Шантић, „Изабраник, сјени Саве Бјелановића", Дубровник, календар 1898, 1897, 125; М. Цар, Сава Бјелановић; један поглед на писца, Дубр. 1911; Л. Бакотић, „Сава Бјелановић", Воља, 1927, II, 4; К. Милутиновић, „Двије фазе у политичком развоју Саве Бјелановића", у: Бенковачки крај кроз вјекове, I, Бенковац 1987; С. Божић, „Српска интелигенција Краљевине Далмације о европским темама (1880‒1897)", у: Српски народни прваци у Хрватској, Вуковар 1997.

П.етар В. Крестић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)