БЈЕЛАЈАЦ, Станко М.

БЈЕЛАЈАЦ, Станко М., генерал-пуковник, народни херој (Мајске Пољане код Глине, 21. V 1912 -- Београд, 23. I 2001). Пре II светског рата радио као порески чиновник у Петрињи. Члан КПЈ од 1939. После окупације Југославије и стварања НДХ био је један од организатора устанка на Банији. Командовао ударном десетином на Банији, био организатор и комесар Шамаричког логора, командант 1. глинског батаљона и командант Банијског одреда. У време немачко-усташких операција на Козари 1942. пружио драгоцену помоћ партизанима и становништву опкољених поткозарских села. Командовао 8. банијском ударном бригадом у борбама за ослобођење Бихаћа и Слуња, а 7. банијском ударном дивизијом у борбама на Неретви и Сутјесци 1943. Био је већник ЗАВНОХ-а. У завршним операцијама за ослобођење земље, у чину пуковника, био је начелник штаба 4. корпуса НОВЈ. Имао значајну улогу у преговорима у Илирској Бистрици, после којих се предало 17.000 непријатељских војника. По завршетку рата био је помоћник команданта 2. армије, а потом три године на школовању у СССР-у где је завршио академију „Фрунзе". Обављао дужности команданта 27. ратне дивизије, начелника штаба 12. армије, начелника Школског центра 5. армијске области, команданта 1. пролетерске дивизије и начелника штаба 4. армијске области. Пензионисан је из политичких разлога 1973. у чину генерал-пуковника. Једно време био је и посланик у Савезној скупштини. Носилац је више одликовања: Партизанске споменице 1941, Ордена народног хероја, Ордена ратне заставе, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем и др.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, 1, Бг 1975; Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941--1945, 1, Бг 1980; Ј. Радојчић, Срби, Српска Крајина, Далмација, Славонија, Хрватска, Бг 1994.

П. Лажетић