БЈЕГОЈЕВИЋ

БЈЕГОЈЕВИЋ, Јованка, балерина (Прњавор, 28. IX 1931). Балетско образовање стекла у Београду код Радмиле Цајић и Милета Јовановића, у чијој класи је завршила Балетску школу 1950. Уметничку каријеру започела главном улогом у балету Балада о једној срдњовековној љубави Ф. Лотке. После првог успеха на сцени Народног позоришта у Београду следи Бели лабуд -- Одета у Лабудовом језеру П. Чајковског, затим Симфонија Бизеа, Јоланда Каломириса, Кинеска прича К. Барановића, Ромео и Јулија С. Прокофјева. Од 1956. до 1959. првакиња у трупи познатог француског играча и кореографа Жана Бабилеа, где наступа у класичним и савременим балетским делима. Наредних 15 месеци била је примабалерина у трупи Борованског у Аустралији где је тумачила улоге у традиционалном класичном репертоару (Лабудово језеро, Силфиде, Зачарана лепотица, Жизела). По повратку у Београд наставља да игра своје улоге у класичним балетима, а упоредо остварује нове креације у Двобоју Танкреда и Клоринде Р. де Банфилда, Чудесном мандарину Б. Бартока, Триптихону П. Коњовића, у Лабудовом језеру П. Чајковског, као и главне улоге у Пепељузи С. Прокофјева, Напуштенима М. Келемена, Хуану од Царисе Ека, Голему Барта, Звезданом кругу Албинонија-Пендерецког, као и у домаћем балету Птицо, не склапај своја крила, који је специјално за њу написао композитор Енрико Јосиф. Наступала је на позорницама Европе, Аустралије, Јапана, Блиског истока, играјући у кореографијама чувених светских балетских мајстора и наших најзначајнијих кореографа тога времена, као што су Пиа и Пино Млакар, Нина Кирсанова, Вера Костић, а највише у поставкама Димитрија Парлића. Бавила се педагошким радом као редовни професор Факултета драмских уметности у Београду и била шеф Балета НП у Београду. Добитница је Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије и Седмојулске награде (1962).

М. Зајцев