БИХОР

БИХОР, средњовековна жупа и град у Рашкој, данас микрорегија у североисточној Црној Гори и југозападној Србији. Правцем север--југ пресеца је долина Лима с Бјелопољском котлином. Централно насеље регије је Бијело Поље. Смештена је између Бјеласице на југу, Пештерско-коритске висоравни на истоку, Лиса планине на северу и планине Бучењ на западу. Од Беранске котлине одвојена је Тивранском, а од Бродаревске Куманичком клисуром. У Б. има око 100 села. Становништво је углавном српско-црногорско (60%) и бошњачко (40%). У привреди краја доминирају воћарство и повртарство, а у највишим деловима екстензивно сточарство. Б. је српска средњовековна жупа с остацима бројних цркава и манастира. Међу њима се посебно истичу цркве Св. Петра и Св. Николе, манастир Куманица и Подврх. У првом је пронађено Мирослављево јеванђеље, а у Подврху Дивошево јеванђеље.

М. Љешевић

Град Б. везује се за неистражене рушевине утврђења на стрмом и стеновитом узвишењу Градина (1.057 м) изнад ушћа реке Љешнице у Лим, насупрот селу Биоча, северно од Берана. Издужена овална основа града прилагођена је терену. Зидови од ломљеног камена, дебљине око 1,5 м, очувани су местимично до 3 м висине. Уочавају се три четвртасте куле и у средини цистерна за воду. Прилаз граду био је с југоистока, где су на мањој заравни старо гробље, црквина и кућишта, а нешто ниже село Подграђе. Дубровачки извори помињу Б. од краја XIV до средине XV в. По његовом освајању 1455. Турци су у утврђење сместили војну посаду, коју су почетком XVI в. чинили диздар, ћехаја, имам, топчија и 21 посадник (мустахфиз). У тврђави је било хладног оружја, топова, пушака и разног алата. Средином XVI в. укупно 226 чланова посаде располагало је са четири топа. Варош с тргом уз подграђе у XVI в. развија се у касабу и постаје главно место по којем се одређује положај других насеља. Убрзо, међутим, трговачки промет преузима Никољ Пазар, а у XVII в. Бијело Поље. Град је био седиште кадилука, вилајета и нахије Б., који су се ширили од краја XV до краја XVI в. с обе стране поречја Лима, од Бијелог Поља до Бродарева, преко подручја жупа Будимља и Љубовиђа, предела Затон и дела брсковске жупе. Бихорски кадилук је 1530/31. имао 181 село, седам селишта (мезри) и два манастира (Давидовица и Св. Арханђел у селу Распор), са 20.046 хришћанских становника и само 95 муслимана, 1571. 142 села и осам мезри, подељених на султанске хасове и тимаре спахија. У привреди целе области преовлађивало је сточарство (1585. у Б. је било око 70.000 грла ситне стоке -- оваца и коза). Иако је турска посада у граду остала до XIX в., име града је заборављено. Сачувао се назив Б. за део Полимља од реке Љешнице на југу до Куманичке клисуре на северу.

Г. Томовић

ЛИТЕРАТУРА: М. Лутовац, Насеља и порекло становништва 40, Бг 1967; П. Мијовић, М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Бг--Улцињ 1975; О. Зиројевић, „Кроз Бихорску нахију 1571. године", у: Сеоски дани Сретена Вукосављевића, XIV, Пријепоље 1992; Г. Томовић, „Жупа Будимља", Милешевски записи, 2002, 5.