БИВО

БИВО (Bubalus bubalis), врста говеда из потпородице Bovinae и породице Bovidae. Дивљи сродници живе у југоисточној Азији. У Србији је присутан једино домаћи б. Статистика бележи да је у Србији 1990, до када се износе подаци, било 21.000 б. Данас је њихов број у нашој земљи толико смањен, да су постали заштићена врста. Према попису из 1926. у северној Србији било је 6.806 б., у јужној Србији 42.045, а у Војводини 1.184. Домаћи б. је касностасна и дуговечна животиња. Потпуно се развија са 4‒5 година, а просечан животни век му је 20‒25 година. Телесна тежина телета при рођењу је 30‒32 кг, а са годину дана постиже 250‒300 кг. Одрасле краве најчешће теже 500–550 кг, а бикови 600--700 кг. Биволице обично постижу полну зрелост са 30–33 месеца, а најчешће се паре у старости од три године. Бикови се могу користити у приплоду 10‒15 година старости, а један бик годишње може да оплоди 50 биволица. Бременитост биволица траје 300‒320 дана. Појава ближњења је ретка. Висина гребена код одраслих женки креће се 120–135 цм, обим груди 175–211 цм, дубина груди 68–78 цм, а обим цеванице 20‒26 цм. Б. се углавном хране кабастим хранивима, у периоду вегетације травом с паше, а током зиме кукурузовином и другом сувом кабастом храном. Концентрована хранива добијају само радне животиње у периоду тешких пољских радова. Б. се првенствено користи за рад. Споро и одмерено кретање, велики папци и флексибилни кичични зглобови омогућавају му да се лако креће по блату. Услед спорости развија мању снагу од коња, али је нешто бржи од волова, с којима је у погледу снаге једнак. Сматра се да пар б. у спрегу може без тешкоће да вуче терет 500–1.000 кг и да у погледу радног капацитета вреди као три вола. Млеко биволица садржи око 17,5% суве материје, око 7,7% масти, 4,9% протеина, 4,7% лактозе и 0,8% минералних материја. У испитивању у нашој земљи у тову 199–315 кг телесне масе просечан дневни прираст износио је 1.097 г. Код осам б., закланих у израсту 18‒20 месеци, остварен је рандман меса од 51,09%. Због грубих и тврдих мишићних влакана месо б. је слабијег квалитета од говеђег јер је сувље, жилавије и тамније. Млеко и месо б., карактеристичног мириса и укуса, углавном се користе код муслиманске популације. У Србији су б. данас најраспрострањенији у рејонима који се граниче с Црном Гором, Македонијом и Бугарском, а њихов број стално се смањује.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Чобић, „Origin, domestication and expansion of domestic buffalo (Bubalus bubalis) in Yugoslavia", ЗМСПН, 2000, 99.

Тимотеј Чобић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)2011)