БИВО

БИВО (Bubalus bubalis), врста говеда из потпородице Bovinae и породице Bovidae. Дивљи сродници живе у југоисточној Азији. У Србији је присутан једино домаћи б. Статистика бележи да је у Србији 1990, до када се износе подаци, било 21.000 б. Данас је њихов број у нашој земљи толико смањен, да су постали заштићена врста. Према попису из 1926. у северној Србији било је 6.806 б., у јужној Србији 42.045, а у Војводини 1.184. Домаћи б. је касностасна и дуговечна животиња. Потпуно се развија са 4‒5 година, а просечан животни век му је 20‒25 година. Телесна тежина телета при рођењу је 30‒32 кг, а са годину дана постиже 250‒300 кг. Одрасле краве најчешће теже 500--500–550 кг, а бикови 600--700 кг. Биволице обично постижу полну зрелост са 30--30–33 месеца, а најчешће се паре у старости од три године. Бикови се могу користити у приплоду 10‒15 година старости, а један бик годишње може да оплоди 50 биволица. Бременитост биволица траје 300‒320 дана. Појава ближњења је ретка. Висина гребена код одраслих женки креће се 120--120–135 цм, обим груди 175--175–211 цм, дубина груди 68--68–78 цм, а обим цеванице 20‒26 цм. Б. се углавном хране кабастим хранивима, у периоду вегетације травом с паше, а током зиме кукурузовином и другом сувом кабастом храном. Концентрована хранива добијају само радне животиње у периоду тешких пољских радова. Б. се првенствено користи за рад. Споро и одмерено кретање, велики папци и флексибилни кичични зглобови омогућавају му да се лако креће по блату. Услед спорости развија мању снагу од коња, али је нешто бржи од волова, с којима је у погледу снаге једнак. Сматра се да пар б. у спрегу може без тешкоће да вуче терет 500--500–1.000 кг и да у погледу радног капацитета вреди као три вола. Млеко биволица садржи око 17,5% суве материје, око 7,7% масти, 4,9% протеина, 4,7% лактозе и 0,8% минералних материја. У испитивању у нашој земљи у тову 199--199–315 кг телесне масе просечан дневни прираст износио је 1.097 г. Код осам б., закланих у израсту 18‒20 месеци, остварен је рандман меса од 51,09%. Због грубих и тврдих мишићних влакана месо б. је слабијег квалитета од говеђег јер је сувље, жилавије и тамније. Млеко и месо б., карактеристичног мириса и укуса, углавном се користе код муслиманске популације. У Србији су б. данас најраспрострањенији у рејонима који се граниче с Црном Гором, Македонијом и Бугарском, а њихов број стално се смањује.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Чобић, „Origin, domestication and expansion of domestic buffalo (Bubalus bubalis) in Yugoslavia", ЗМСПН, 2000, 99.

Т.имотеј Чобић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)