БИТОЉ

БИТОЉ (Битола), град у југозападном делу Републике Македоније, на реци Драгор, на 618 м н.в. Простире се на површини од око 30 км^2^. Окружен је планинама Баба и Ниџе на западу и Селечком планином на истоку. Удаљен је 14 км од границе с Грчком. По попису из 2002. имао је 95.354 становника, хетерогеног националног састава, највише Македонаца (88,7%), Албанаца (4,36%), Рома (2,73%) и др. Настао је на раскршћу римског пута Виа Егнатиа, неколико км јужно од остатака римског града Хераклеја Линкестис, који је подигао краљ Филип II Македонски средином IV в. п.н.е. Б. су основали Словени у близини манастира Буково, а име потиче од речи манастирска обитељ (заједница монаха). Ово објашњење потврђује и његово друго име Монастир (Толи или Толи-Монастир), како су га називали Турци крајем XVI и током XVII в. Под именом Б. први пут се помиње 1014, у време владавине цара Самуила, када се у њему налазило седиште Битољске епископије. Многобројни путописци га описују као важан и богат град у Пелагонији, какав је остао и за време владавине Вукашина Мрњавчевића и његовог сина Марка. После Вукашинове погибије 1371, Турци га заузимају 1382--1383, а дефинитивно потпада под турску власт након Маркове смрти 1395. За време турске управе имао је значајну трговачку и војностратешку улогу. Представљао је важан центар, преко којег се обављала трговина житом, воском, вуном, памуком, кожом, те преко којег се одвијао каравански саобраћај на релацији југозападна Македонија--Драч--Љеш. Одатле су се предузимали и војни походи ка Албанији. Након турског пораза под Бечом 1683. губи значај, трговина опада, хришћанско становништво се исељава, те крајем XVIII в. у њему живи свега 12.000 становника, углавном муслимана. Привредни значај поново добија почетком XIX в. насељавањем предузимљивих Цинцара. Већ 1835. број становника се повећава на 40.000. Постаје седиште вилајета и важан војни центар. Крајем XIX в. у њему живи чак 50.000 житеља, а 1894. отварање пруге Б.--Солун доприноси његовом свеукупном развоју. У њему се почетком XX в. налазило 20 дипломатских и конзуларних представништава (српски конзулат основан је 1889). Имао је велики број школа, Војну академију коју је похађао Кемал Ататурк, а чувени фотографи и филмски ствараоци Милтон и Јанаки Манаки (рођени у Б.) снимили су неке од првих сцена у Б. Од 16. до 19. XI 1912. код њега је вођена једна од најважнијих битака у Првом балканском рату, након које је ослобођен турске власти и ушао у састав Краљевине Србије. Током I светског рата налазио се на првој линији фронта. Бугарске снаге су га заузеле 2. XI 1915. након повлачења српске војске, али је прешао у руке француских и српских јединица 19. XI 1916. Коначно је ослобођен након пробоја Солунског фронта када улази у састав Краљевине СХС. Током II светског рата контролисали су га Немци и Бугари до септембра 1944. када су га ослободиле партизанске јединице. Отада се налази у саставу Народне Републике Македоније, односно ФНРЈ и СФРЈ, да би 1991. стицањем независности БЈР Македоније постао други град по броју становника. Прву православну Богословију у Б. основао је грчки епископ Матеј 1882. Богословија је са прекидом (1888 --1896) радила до 1900, када је премештена у Барештански манастир. У Б. се поново преселила 1903. и деловала до балканских ратова као Богословско-учитељска школа. Од 1922. у Б. је отворена и петоразредна богословија, чији је рад прекинут почетком II светског рата.

А. Растовић

Б. се у епици јавља ретко и без атрибуције. У Вуковим песмама (Вук, VIII, 34; Вук, IX, 2) помиње се као место, из којег се регрутује турска војска за нападе на Црну Гору, а у СМ 55 војска из читаве Уруменлије (европски део Турске) сабира сe у Б. и регрутује за Руско-турски рат 1828.

М. Детелић

ЛИТЕРАТУРА: Г. Елезовић, „Кратка историја битољског елајета", Браство, 1935, XXVII; А. Станисављевић, Битољска операција 1912, Бг 1952; Б. Ратковић, Први балкански рат 1912--1913, Бг 1975; М. Соколовски, „Битола и Битолско во XV и XVI век", Прилози на МАНУ, 1975, VI/2; B. Gounaris, „From Peasants into Urbanites, from Village into Nation: Ottoman Monastir in the Early Twentieth Century", European History Quarterly, 2001, 31, 1; М. Детелић, Епски градови, Бг 2007.