БИР

БИР (поповски б., б. духовни, крина), црквени доходак у натури (житни и сточни б.) и у новцу, који су попови сакупљали од верника и предавали га надлежном епископу (бирак законити). Помиње се већ у време оснивања Архиепископије, у жичким повељама (1219, 1224), где се наглашава да је то доходак који се убира од попова, влаха и земљорадника. Архиепископ је делио б. с дворским протопопом. Касније је б. из жупа под духовном влашћу архиепископа у целини припадао Архиепископији. У осталим српским епископијама надлежни дворски протопоп убирао је б. за епископију и задржавао половину. Велики краљевски манастири Св. Георгија/Ђорђа код Скопља (1300), Св. Стефан у Бањској (1314−1316), Дечани (1343−1345) и Св. Арханђели код Призрена (1348) имали су привилегију од владара да надлежни епископи не убирају поповски б. с њихових властелинстава, него је он припадао манастирима. У повељи за манастир Дечани види се да су б. прикупљали поповски синови који нису „књигу изучили". Житни б. је убиран у величини крине по жупи или по брачном пару, износио је лукно жита или два динара. Арбанаси су плаћали б. од једног динара или полукницу жита. У повељама за владарске манастире види се да су у сточни б. спадали сир (круг) и јагњетина (јагњеће коже). У време турског ропства даје се искључиво у натури, а крајем XIX в. уводи се свуда плаћање само у новцу.

ИЗВОРИ: М. Милојевић, „Дечанске хрисовуље", ГСУД, 1880, 12; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912; А. Соловјев, Одабрани споменици српског права, Бг 1926; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1 Бг – Ср. Карловци 1929; Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, Бг 1960; Манастир Раваница, Споменица о шестој стогодишњици, Бг 1981.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Милаш, Православно црквено право, Мостар 1902; Р. Грујић, Средњевековно српско парохијско свештенство, Скопље 1923; Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, I, Бг 1931; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Бг 1999.

Марија Јанковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)2011)