БИОГЕОГРАФСКА ПОДЕЛА

БИОГЕОГРАФСКА ПОДЕЛА, систем разврставања организама према сличном распрострањењу и екологији. Јединице б. п. називају се хориони. Б. п. подразумева хијерархијско груписање живог света према сличности од виших ка нижим хорионима: флористичка царства (области), подцарства (подобласти), региони, подрегиони, провинције, крајине (дистрикти). У флористичкој подели света разликује се шест флористичких царстава (холарктичко, палеотропско, неотропско, капско, аустралијско и антарктичко), а у фаунистичкој подели прихваћено је пет области (еквивалент флористичким царствима): холарктичка, палеотропска, неотропска, аустралијска и антарктичка. Савремена биогеографска рејонизација Земље заснива се на дистрибуцији терестричних биома који обухватају физиогномски и функцинално повезане екосистеме исте климатске зоне, као дистрибуцији различитих таксономских група терестричних биљака и животиња. Најновија синтетска б. п. света препознаје три биогеографска царства: 1. холарктичко, с два региона -- палеоарктички, неарктички, 2. холотропско, са четири региона -- неотропски, афротропски, оријентални, аустралотропски и 3. јужно, с пет региона -- андски, капски, антарктички, аустралијски умерени, новозеландски (Морон, 2002).

Назнаке биогеографске, тј. фитогеографске поделе територије Србије налазе се прво код Ј. Панчића (1874), који је утврдио разлике у флори појединих делова територије Србије указавши на флористичке везе с другим деловима Балкана и Европе. Прву флористичку поделу Балканског полуострва, која је обухватила и територију Србије, дао је Г. Бек (1901), а затим и Л. Адамовић (1907), да би уследила зоогеографска подела територије бивше Југославије Ј. Хаџија (1926, 1931), заснована на распрострањењу копнене надземне, а делимично и подземне фауне. С развојем фитоценолошких и флористичких истраживања уследиле су фитогеографске поделе Југославије и Балканског полуострва (Хорват 1954; Хорват, Главач, Еленберг, 1970) и Србије (Гајић, 1984), засноване на распрострањењу вегетације и васкуларне флоре. Најцеловитију б. п. територије Југославије дао је С. Матвејев (1961), узевши у обзир палеогеографске, палеоеколошке, палеобиогеографске и биогеографске карактеристике одређених хориона, као и хоролошке карактеристике васкуларне флоре и фауне бескичмењака (скакавци) и копнених кичмењака (водоземци и гмизавци, птице и сисари). Касније, ослањајући се на карту потенцијалне вегетације, Матвејев и Пунцер су 1989. дали биогеографску рејонизацију територије Југославије и Србије на основу распрострањења биома. Територија Србије припада холарктичкој биогеографској области (еквивалент фитогеографско царство и зоогеографска област) и следећим биогеографским регионима (б. р.): 1. медитеранском, 2. средњеевропском, 3. понтском, 4. бореалном и 5. средњејужноевропском планинском с већим бројем биогеографских провинција и крајина (дистрикта). Највећи део територије Србије припада средњеевропском б. р. који у биомском погледу oбухвата све типове хигрофилних, мезофилних и мезо-ксерофилних шума од низија до планинских региона до 1.200 м, као и различите типове хигрофилних и мезофилних ливада. Северни и делом источни крајеви територије припадају понтском б. р. који обухвата степе и пешчаре лесних платоа Војводине, доњег Подунавља и ксерофилне кречњачке степолике ливаде источне Србије. Медитерански б. р. представљен је у Србији субмедитеранским шикарама и камењарима који се налазе у јужним деловима територије под директним медитеранским утицајем из Егејског и Јадранског приморја. Бореални б. р. одликује се острвском дистрибуцијом на планинама између 1.300 и 1.800 м и представљен је тамним четинарским шумама, планинским тресетиштима и вриштинама. Средњејужноевропски планински б. р. у Србији такође има високопланински острвски карактер и обухвата биоме изнад горње шумске границе, али се елементи овог региона могу наћи и у околним клисурама и кањонима.

ЛИТЕРАТУРА: J. Хаџи, „Зоогеографија Југославије према копненој фауни", у: С. Станојевић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, 1, Зг 1926; С. Д. Матвејев, Биогеографија Југославије. Основни принципи, Бг 1961; I. Horvat, V. Glavač, H. Ellenberg, Vegetation Sudosteuropas, Stuttgart 1974; С. Д. Матвејев, И. Ј. Пунцер, Карта биома: Предели Југославије и њихова заштита, Бг 1989; В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995.

В. Стевановић