БИОФИЗИКА

БИОФИЗИКА, млада научна дисциплина у настанку и пуном развоју, представља скуп физичких знања о структури и активностима организама и организамских групација. Једно од првих значајнијих дела била је Математичка б. Н. Рашевског из 1938. Б. карактерише интердисциплинарни приступ који повезује различита, па и међусобно удаљена подручја биолошких истраживања. Њоме се баве не само биолози или лекари, него и физичари или физикохемичари, често у оквиру мултипрофесионалних истраживачких тимова. Основни циљ б. је да се истраживачка делатност у готово свим доменима биолошких наука уздигне на виши степен егзактности, доступан математичком моделирању и системској анализи, а посредством квантитативних третмана, методских поступака, теоријских приступа и научних резултата савремене физике и физичке хемије. Може се класификовати у неколико основних подручја: молекуларна б., биоенергетика, б. ћелије и организма, радијациона б., б. животне средине (екобиофизика), биофизичка механика, биоматематика и посебно биофизичке технике. Свако од ових подручја садржи по неколико поткатегорија, при чему је подручје б. ћелије и организма најсложеније и испитује ултраструктуру ћелије и мембрански транспорт, затим нервну проводљивост и нервну трансмисију, чулне механизме и механизме контракција, као и хомеостатске регулационе механизме. Подручје биоматематике укључује и биокибернетику као посебан огранак. Подручје молекуларне б. односи се претежно на биофизичке аспекте структуре и функције протеина, нуклеинских киселина, полисахарида и липида. У подручје биоенергетике сврстани су и фотосинтеза и сви термодинамски аспекти живих система. У овој класификацији биофизичке технике заузимају посебно место. Многе од ових техника прешле су из лабораторије у праксу, посебно медицинску (неинвазивне и недеструктивне технике прилагођене in vivo анализама -- нпр. техника нуклеарне магнетне резонанције).

Иако почеци б. датирају још од 1935. (оснивање Института за б. Медицинског факултета у Београду), оснивањем Друштва биофизичара Југославије 1970. на Универзитету у Београду почиње интензиван развој б. у Србији. Ова дисциплина је у Србији уједно добила и своје место у факултетским наставним плановима у окриљу Института за физиологију и биохемију, Биолошког факултета у Београду на Катедри за општу физиологију и б. (додипломски курсеви Биофизичке основе опште физиологије и Основи системске б., као и група предмета на докторским студијама уведеним 2007. из Неурофизиологије са б. и мастер студије б. уведене 2011). На Факулетету за физичку хемију у Београду на дипломским студијама установљен је посебан смер Биофизичке хемије. У научном и у образовном смислу б. се нарочито развијала у оквиру Центра (од 2007. Института) за мултидисциплинарне студије у Београду, који је својим наставним кадром посебно допринео да се развију програми б. на Биолошком одсеку Природно-математичког факултета у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Р. К. Анђус, „За бржи развој наше биофизике", у: Мултидисциплинарне науке и њихова улога у прогресу науке и технологије, Бг 1983.

П. Анђус

БИОФИЗИЧКA ДРУШТВA, научне и стручне организације чланова који се баве биофизиком. Друштво биофизичара Србије основано је 1980. у оквиру Југословенског савеза биофизичких друштава. До тада је функционисало као Друштво биофизичара Југославије, основано 1970. на иницијативу Александра Милојевића. Од 1971. Друштво је члан Међународне уније биофизичких друштава (IUPAB). До 1990. одржавани су редовни годишњи симпозијуми с међународним учешћем, а избор радова објављиван је у часопису Periodicum Biologorum. На иницијативу Душана Вучелића, председника Друштва биофизичара Србије 1986--1996, Друштво биофизичара Југославије је реституисано 1996. у Београду након одвајања хрватског и словеначког удружења из Југословенског савеза. За председника је изабран Богдан Белеслин. Б. д. тако наставља да ради као настављач традиције југословенског удружења. Одржана су два симпозијума поштујући редослед серије скупова Југословенског савеза: 1998. у Котору 21. симпозијум и 2004. на Светом Стефану 22. међународни симпозијум биофизике посвећен једном од оснивача наше биофизике Радославу К. Анђусу (одабрани радови са овог скупа објављени су у посебном броју часописа Annals of the New York Academy of Sciences -- Biophysics from Molecules to Brain; 1048). На светостефанском скупу одлучено је да се убудуће симпозијуми одржавају кроз регионалну иницијативу земаља централне и јужне Европе, а да Друштво сваке друге године организује летњу биофизичку школу. Од 2007. Друштво биофизичара Југославије враћа име Друштво биофизичара Србије, које остварује континуитет чланства у Међународној унији. Од својих почетака до данас научна проблематика која се развијала у оквиру Друштва односила се на: неуробиофизику, нуклеарну магнетну резонанцију и електрон-парамагнетну резонанцију у биологији, радијациону биофизику, мембранску биофизику, стање воде у биосистемима, моделовање у биокибернетици, биљну физиологију и динамику биомакромолекула. Друштво организује и циклусе предавања из биофизике на Коларчевом универзитету и издаје едицију „Савремена биофизика". Награда Друштва за научну публикацију младог истраживача додељује се из Фонда „Академик Радослав К. Анђус".

ЛИТЕРАТУРА: Д. Сужњевић, М. Дојчиновић (ур.), Зборник посвећен проф. др Душану Вучелићу, Бг 2003; Ž. Vučinić, B. Đuričić, S. S. Stojilkoviс, P. R. Andjus (ур.), „Biophysics from Molecules to Brain: In Memory of Radoslav K. Andjus", Annals of the New York Academy of Sciences, 2005, 1048.

П. Анђус