Прескочи до главног садржаја

БИОДИВЕРЗИТЕТ

БИОДИВЕРЗИТЕТ, биолошка разноврсност, укупна различитост и разноликост живог света на Земљи која обухвата облике, појаве и процесе на свим нивоима организације биолошких система, од гена до екосистема и биосфере у целини. Укључује генетички, специјски и екосистемски диверзитет. Генетички диверзитет односи се на варијабилност гена унутар и између врста, свих типова организама на Земљи (микроорганизама, гљива, животиња и биљака), односно специфичну комбинацију гена сваке врсте која је јединствена и непоновљива, настала током еволуције. Специјски диверзитет представља богатство врста и изражава се њиховим бројем на јединици неке територије. При том је и од посебне важности које таксономске групе чине основу диверзитета, као и степен њихове ендемичности. Процењује се да на Земљи постоји између 15.000.000 и 80.000.000 врста, али их је до данас познато и описано око 1.750.000. Врсте се међусобно разликују обликом, грађом тела, биохемијом, физиологијом, начином размножавања, дужином и начином живота, еколошким преференцијама и распрострањењем. Екосистемски диверзитет дефинише се као разноврсност еколошких система (екосистема) одређене територије и обухвата свеукупну разноврсност станишта и биоценоза, као и еколошких процеса који их повезују (кружење супстанци, протицање енергије, трофички односи, сукцесије). Сва три нивоа су међусобно повезана и чине јединствену мрежу живота на Земљи. Б. се стога односи на сва варирања облика и функција најразличитијих типова живих организама, која су усаглашена не само са разноврсним условима станишта, него сe остварују кроз сложене међусобне биотичке односе. Б. се мењао током еволуције кроз изумирање читавих група и еволуирање нових група организама. Данас је ишчезавање много брже будући да је последица уништавања природних станишта и њихове фрагментације, уношења страних инвазивних врста, загађивања и прекомерне експлоатације биолошких ресурса. Места (или уже и шире области) на Земљи, која се одликују великом биолошком разноврснoшћу, посебно богатством ендемичних врста означена су као центри или вруће тачке б. Б. је од непроцењивог значаја за опстанак читавог човечанства и сваке заједице. Пре свега, то је бесплатан сервис који човеку обезбеђује опстанак кроз функционисање биогеохемијског циклуса, продукцију кисеоника и хране, и као извор великог броја сировина од виталног значаја за човека.

001_II_Broj-vrsta-pojedinih-organiyama-u-Srbiji_grafikon.jpg

Територија Србије одликује се сразмерно великим б. и део је Медитеранског басена као једне од 34 светске вруће тачке б. Показатељ специјског диверзитетa у Србији је велики број врста скоро свих група организама. До почетка XXI в. забележено је око 430 врста маховина, око 3.700 врста васкуларних биљака, 192 врсте дневних лептира, 95 врста слатководних риба, 44 врстe водоземаца и гмизаваца, 356 врста птица, 94 врсте сисара. Тачан број осталих група организама, поготово бескичмењака, нижих биљака и гљива није још тачно утврђен. Специфичну вредност б. Србије чине многобројне ендемичне балканске врсте, претежно ограничене на специфична станишта, какви су планински врхови, клисуре и кањони, пећине итд. Територија Србије одликује се и великим екосистемским диверзитетом условљеним разноврсним климатским, геолошким, орографским и педолошким одликама. Скоро сви основни типови екосистема Европе налазе се и у Србији, у низијским пределима шумо-степе, слатине, пешчаре, затим низијске алувијалне шуме дуж великих река, у субмедитерану шибљаци, храстове и букове шуме у брдско-планинским регионима, четинарске шуме у субалпијском појасу до горње шумске границе, као и високопланински сувати, камењари и стене на највишим планинама на различитим геолошким подлогама и типовима земљишта. Кањони и клисуре Србије су рефугијуми древне флоре и фауне, посебно значајног специјског и генетичког диверзитета. Посебну вредност представља генетички диверзитет аутохтоних сорти гајених биљака и раса домаћих животиња, као великог броја врста дивље флоре и фауне од стварног или потенцијалног значаја као генетичког и/или биолошког ресурса.

ЛИТЕРАТУРА: J. A. McNeely, „Conserving the worlds biological diversity, - IUCN, WRI, CI, WWF-US", The World Bank, Gland, Switzerland & Washington D. C. 1990; В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995; V. H. Heywood (ed.), Global Biodiversity Assessment, Cambridge 1995; E. Enger, B. Smith, „Biodiversity Issues", у: Environmantal Science, A Study of Interrelationships, Boston 2004.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)